Санкције, оружје, протести: Нови амерички сценарио за подривање Русије

Није тајна да САД улажу велике напоре не би ли уздрмале Русију, што потврђује и најновији извештај Ранд корпорације, једног од главних аналитичких центара Пентагона и америчких обавештајних служби. Предлози садржани у извештају нису ништа ново и уклапају се у субверзивну стратегију деловања Вашингтона према Русији, оцењују руски експерти.

У Плану се предлажу мере које би исцрпеле снагу и ресурсе Русије како би се она што лакше изнутра урушила. Док се упорно пласирају приче о мешању Москве у разне изборне процесе, Ранд корпорација сугерише, између осталог, као методе подривања Русије да се дискредитује њен изборни систем, створи привид да власт брине само за властито богаћење, популаришу истраге о корупцији, подржи протестна активност свих противника Кремља, али и да се на разне начине подстиче одлазак образованих и квалификованих стручњака из земље, пре свега младих.

Аутори извештаја поносно истичу да су дали велики допринос разради дугорочне стратегије која је Вашингтону омогућила да изађе као победник у Хладном рату. Тада су САД приморале СССР да своје економске ресурсе троше на конфронтацију са прекоокеанским супарником. Тај модел проверен у пракси основа је и за нови план за дестабилизацију Русије. Она је, кажу у Ранд корпорацији, и даље моћан противник САД, а да би била ослабљена морају се наћи њена рањива места.

Алексеј Пиљко, директор Евроазијског комуникационог центра и стручњак за САД, види овај план као логичан наставак политике коју САД већ годинама спроводе, уводећи стално нове санкције Русији и активно подстичући конфронтацију Украјине са Русијом.

„Ми смо у фази Хладног рата са САД, сличног оном из 20. века, и наравно да се ту користе разне субверзивне стратегије у покушају да се поремети стабилност политичког режима“, упозорава овај експерт.

Међу предлозима садржаним у извештају су и увлачење Русије у нову трку у нуклеарном наоружању, распоређивање тактичког нуклеарног оружја у земљама близу граница Русије, помоћ Украјини, смањење руског утицаја у Централној Азији, Придњестровљу…

На економском плану предлаже се вршење притиска на ЕУ како би постепено одустала од куповине руског гаса а у корист америчког гаса из шкриљаца и наметање оштријих трговинских санкција које би додатно оптеретиле руску привреду. Алексеј Пиљко за Спутњик објашњава да је идеја водиља Ранд корпорације доста једноставна:

„Рачуница је проста — да ће притисак путем санкција пре или касније довести до тоталног пада животног стандарда и да ће зато почети унутарполитички проблеми. Ранд можда чак покушава да на овај начин прикрије неке акције САД које су већ у току, односно овај предлог би могао бити својеврсни информативни параван“, претпоставља руски стручњак.

На питање да ли је у Русији могућ сценарио Мајдана, Пиљко каже да је то тешко изводљиво, али да САД могу да одлуче да покушају и неку другу варијанту, а не искључује да би једна од њих могла бити опција примењена приликом разбијања Југославије, за шта, како каже, део кривице сносе и Американци.

Коментаришући предложене економске мере чији је циљ слабљење Русије, економиста Михаил Бељајев каже да оне нису нове ни ефикасне. На пример, када је реч о повећању производње америчких енергената који би потиснули Русију са светског тржишта и смањили приходе у њен буџет, Бељајев каже да практично не постоји корелација између ових фактора.

„Америка може да утиче на руски енергетски сектор само преко спољног тржишта енергената, али у овој сфери Русија има добре пословне везе не само са Западном Европом, него и са Истоком. Потрошња енергената не расте само у Кини него и у Вијетнаму, Индонезији, на Тајланду, и Русија узима у обзир ове перспективе. Осим тога, рачунамо на раст домаће економије, и сходно томе и на раст унутрашње потрошње енергената. Зато је мера коју предлаже Ранд у неком смислу вештачка“, каже он за Спутњик.

Бељајев сматра да ни увођење нових санкција које се сугерише неће уродити плодом.

„Претходне санкције јесу ставиле Русију у нелагодну позицију, али нису имале драматичан ефекат чак ни на високософистициране бранше економије, да не говорим о пољопривреди. Штавише, захваљујући овом ’изнуђеном протекционизму‘, Русија је успела да ојача своју прехрамбену безбедност, што је јако важно за благостање земље“, констатује Бељајев.

Такође, како напомиње, санкције скоро да нису утицале на наменску индустрију. „Упркос грозним прогнозама, финансијски систем је опстао, а руска платна картица ’Мир‘ има одређене перспективе и у другим земљама. Може се рећи да се Русија прилагодила рестриктивним мерама, па не видим како би нове санкције могле да утичу на њену економију“, уверен је руски економиста.