Интеграциони процеси узимају маха на постсовјетском простору, што је диктирано потребама економског развоја и осигуравању заједничке безбедности у региону. Експерти предвиђају да би санкције од Русије могле да направе економско чудо.
Руски председник Владимир Путин је на састанку са лидерима Заједнице независних држава (ЗНД) у Астани позвао своје колеге да активније прелазе на националне валуте, да оживе пословне односе у оквиру ЗНД и да максимално користе економски развој међу државама на постсовјетском пространству.
Предлог Европској комисији за сарадњу
Портпарол Евроазијске економске комисије Станислав Зујев рекао је да је Европској комисији упућен предлог да се покрене дијалог о трговини и економској сарадњи.
Према његовим речима, Евроазијска комисија се нада да у будућности ова иницијатива може довести до почетка дискусије о стварању заједничког економског пространства између Евроазијског економског савеза (Русија, Белорусија, Јерменија, Казахстан и Киргизија) и ЕУ.
Према његовом мишљењу, разговори би могли да се воде по више питања, као што је, на пример, уклањање баријера или смањивање препрека у трговини, усклађивање царинских прописа и слично.
Одговор Европске комисије још није стигао, али експерти верују да би таква сарадња имала добру перспективу за све стране — и за Европу и за евроазијске земље.
Овај предлог је упућен у тренутку када су и даље на снази економске санкције, које је Запад увео Русији у марту прошле године, због ситуације у Украјини и присаједињења Крима Руској Федерацији.
Огромни губици Европе
Санкције су наштетиле свима, а највише Европи, која је на крају платила данак за своју политику санкција. Према неким проценама, земље ЕУ изгубиле су око 100 милијарди долара у трговини са Русијом.
Европски пољопривредници су такође тешко погођени санкцијама јер су због политике својих влада остали без огромног тржишта какво је Русија и изгубили су око пет и по милијарди евра.
Русија је некада била највећи купац сира и маслаца у ЕУ.
Увођењем санкција Русији, Европа је себи нанела огромну штету и у туризму, јер је остала без великог броја руских туриста…
С друге стране, аналитичари сматрају да су западне санкције постале подстицај за развој руске привреде, да стимулативно делују на економске односе Русије и земаља БРИКС-а и Евроазијске уније и да су чак ојачале Русију и руског председника.
Путин је раније ситуацију у руској економији описао као „тешку“, али је истовремено нагласио да она није критична. Он је оценио да Русија има све што је потребно за њено јачање.
Експерти се слажу са Путиновом констатацијом и предвиђају да би санкције од Русије могле да направе економско чудо.
Према њиховом мишљењу, Русија има све што јој треба да би напредовала упркос санкцијама или захваљујући њима — обилује ресурсима, природним богатствима, технолошким знањем и обученом радном снагом.
Амбициозни планови
Путин је недавно најавио и амбициозне планове за јачање домаће производње у пољопривреди и већ увелико се ради на њиховој реализацији.
Влада Русије је, рецимо, издвојила четири милијарде долара за подршку развоја домаће пољопривреде. Ове године Русија је забележила пораст у производњи млечних производа (26 одсто), меса (пет одсто) и производа од рибе (шест одсто).
Аналитичари се слажу у оцени да, супротно очекивањима Запада, антируске санкције нису оствариле свој циљ — нису ослабиле нити сломиле Владимира Путина, а такође нису утицале ни на регулисање ситуације у Украјини.
Иако су у једној мери „пољуљале“ руску економију — забележен је пад рубље и пад БДП-а, повећана је инфлација — огромна већина Руса и даље подржава политику свог председника.
Међу Русима углавном преовладава став да ствари увек могу бити и горе и да је Русија у прошлости преживела и много веће кризе од ове садашње. Али, истовремено верују и у опоравак и јачање домаће економије.