Јовановић подсећа да има неких идеја да би УН требало прочистити од „нежељених“ држава, поготово када су у питању сукоби великих сила, али и додаје да не верује да ће се тако нешто икада остварити. Међутим, како напомиње, само покретање таквих опција даље разара морал, значај и политичку улогу УН.
Кризе које су се у последњих 30 година дешавале у свету, објашњава бивши министар и некадашњи амбасадор наше земље при УН, нису решаване у УН, него ван њих, јер су покретачи тих војних акција које су имале за циљ наметање политичке воље мањим и средњим земљама биле поједине велике силе, а поготово бивше колонијалне силе и САД као светски хегемон.
Али, иако маргинализоване, УН су нам и даље неопходне, каже Јовановић коментаришући одрживост улоге Светске организације у данашњим, изузетно компликованим међународним односима, а поводом 77. годишњице УН.
УН маргинализоване
Уједињене нације су, подсећа искусни дипломата, створене да гарантују да се оно што се десило у Другом светском рату никада више не понови и да државе и групе држава све проблеме решавају мирним средствима између себе, а уколико то није могуће да се обрате Светској организацији.
„На жалост, све ово време смо имали ратове у различитим деловима света. Велике силе су покушавале да проблеме решавају саме или у договору са другим великим силама, а често су прибегавале и оружаним акцијама против мањих земаља. Уједињене нације су постепено почеле да се заобилазе и замењују неким неформалним групама, како оним ад хок, тако и оним дужег трајања, где се велике силе сличних погледа усаглашавају и покушавају да то наметну Уједињеним нацијама као заједнички став свих”, наводи Јовановић.
Могућност међусобног сукобљавања великих сила до је сада вешто избегавана, иако је, како каже, било неколико сусрета „очи у очи“.
„Разлог томе опет нису биле УН већ чињеница да је горе, на „небесима“ био „анђео чувар“ светског мира, а то је поседовање нуклеарног оружја. То је спречавало велике силе да уђу у било који озбиљнији сукоб, па су своје „мишиће“ показивале на мањим и средњим земљама – према колонијама бивших колонијалних сила у доба деколонизације, или нешто касније услед енергетских разлога, па често и због воде која је дефицитарна у многим регионима. Неки сукоби су покретани и вођени и из чисто геополитичких разлога, ради успешнијег заокруживања друге велике силе и ометања њеног развоја и односа са другим земљама”, указује Јовановић.
У свему томе је, додаје наш саговорник, предњачила Америка, која је по много чему била најразвијенија држава света и као таква имала апетит да контролише цео свет и да, ако је могуће, влада њиме уз помоћ разних теорија које је, попут глобализације, повремено „избацивала“.
Светска организација у „чекаоници“
„Тако да сада имамо Уједињене нације које су, на неки начин, у „чекаоници“ и повремено се појављују, али више да би се одржале као први светски ауторитет, неголи да стварно решавају проблеме. Генерална скупштина је постала „гласачка машина“ где најутицајнија велика сила осигурава већину гласова, иако то није прави одраз мишљења и расположења земаља-чланица УН, већ последица утицаја, уцена и зависности многих мањих земаља од већих сила, док је Савет безбедности, као извршни орган, често био онемогућаван правом вета које су велике силе, победнице у Другом светском рату, извојевале за себе. Зато се и каже да су УН организација једнаких, али да су победници у Другом светском рату мало „једнакији“ од других”, примећује Јовановић.
УН су данас, уверен је искусни дипломата, практично маргинализоване у решавању како кључних међународних криза које трају већ деценијама, тако и оних у настајању, јер се на њихово место убацује или водећа сила, или читаве групе земаља, контакт групе и организације.
„Међутим, Уједињене нације су нам, и такве какве су, и даље неопходне као једини универзални форум где су све земље једнаке, макар у погледу снаге гласа. Друга је ствар то што се слабије земље могу разним подстицајима, позитивним и негативним, натерати да ту снагу свог гласа изразе на начин који им је наметнут, а не на начин како би заиста желеле. Уједињеним нацијама треба удахнути живот, треба их демократизовати и ослободити тог малигног утицаја појединих великих сила које задржавају премоћ у захваљујући историјским околностима и разним облицима своје доминације над другим државама. Али, то је питање за будућност јер у садашњим околностима то тешко може брзо да се реализује и ова ситуација ће, на жалост, још да потраје, али се не треба окретати од УН упркос свему”, оцењује наш саговорник.
Уједињене нације обележавају своју 77. годишњицу, у знак сећања на званично формирање 24. октобра 1945. године.
