САД: Сутра је „Дан д“ за Трампа – гласају „превртљиви електори“!

Док Доналд Трамп ужурбано саставља свој кабинет и планира предсједнички програм, САД тек сутра званично бирају предсједника.

То ће заправо учинити група од 538 електора, при чему постоји незнатна могућност да они донесу изненађујућу одлуку и – гласају по своме.

Наиме, ниједан електор нема уставну обавезу да слиједи вољу народа који представља, по појединачним државама, па би на сутрашњим изборима тзв. превртљиви електори могли да гласају по сопственом нахођењу и Трампу ускрате предсједнички мандат, мада су шансе за то веома мале, али је такав исход по закону могућ, наводи ЦНН.

Према првом сценарију, који подразумијева Трампову званичну побједу, на основу исхода предсједничких избора одржаних 8. новембра, предвиђа се да ће он добити 306 гласова у Изборном колегијуму који сачињавају електори, док му је потребно најмање 270 да би формално био изабран за предсједника на електорском састанку 19. децембра.

Други сценарио би гласио: „Превртљиви електори“ гласају по своме, тј. за демократску кандидаткињу Хилари Клинтон, при чему би она добила максимално 232 изборна гласа, али је то за 38 мање од 270 колико јој је потребно да би била изабрана за предсједника, тако да је њена судбина скоро запечаћена.

Како би Трамп ипак могао да остане без фотеље

Овакав исход је скоро немогућ, прије свега, због начина на који је Изборни колегијум сачињен, имајући у виду да се електори бирају на нивоу држава и то најчешће на два начина – на партијској конвенцији или одлуком државног партијског одбора.

То значи да су електори често партијски лојалисти и активисти, па би, евентуалном одлуком да умјесто за Трампа сутра гласају за Клинтонову, „превртљиви електори“ не само окренули леђа Трампу, већ би пркосили и својим републиканским  колегама.

По трећем сценарију, републикански електори би изневјерили Трампа, али с друге стране ниједан кандидат не би добио потребних 270 гласова.

И таква опција је тешко остварива из више разлога, а један од њих је то што, иако ништа у Уставу нити у федералном праву не спречава електоре да гласају за кандидата који није освојио већину гласова народа у њиховој држави, 29 држава имају законе којима се обесхрабрују потенцијални „електорски одметници“.

Међу казнама које такви закони предвиђају су и потенцијалне новчане казне или пријетња замјеном другим електором, премда су ријетко примјењивани.

Уколико електори гласају тако да ни Трамп ни Клинтонова не добију неопходних 270 гласова, и уколико се застој настави и Конгрес не буде могао да одлучи о побједнику, тада би нови потпредјседник постао вршилац дужности предсједника.

Електорске гласове пребројаће и потврдиће Конгрес на заједничком засједању 3. јануара, а било који други резултат осим побједе Трампа увео би САД у хаос какав није виђен у посљедњих барем 140 година, закључује ЦНН.

Тагови: Доналд Трамп, САД