САД обиљежава 21 годину од напада 11. септембра

У Сједињеним Америчким Државама данас ће бити обиљежена 21. годишњица од када су исламски терористи отели четири путничка авиона и извели највеће терористичке нападе у савременој историји.

Предсједник САД Џозеф Бајден обратиће се тим поводом и положити вијенац код Пентагона, саопштила је Бијела кућа, пренио је АП.

Прва дама Џил Бајден говориће на Националном меморијалном обиљежју лета 93 у Шенксвилу, у Пенсилванији.

Потпредсједница Камала Харис и њен супруг присуствоваће у Њујорку церемонији комеморације у Националном меморијалном центру 11. септембар.

У уторак 11. септембра 2001. године, нападачи самоубице отели су америчке путничке авионе и ударили њима у два њујоршка небодера, убивши хиљаде људи. Овај напад остаје један од најтрауматичнијих догађаја вијека, не само за Америку већ и за остатак свијета, пренио је Би-Би-Си.

Четири авиона која су летјела над источним дијелом Сједињених Америчких Држава истовремено је отео мали тим отмичара. Они су затим употребљени као џиновски навођени пројектили како би ударили у зграде симболе Њујорка и Вашингтона.

Два авиона ударила су у Куле близнакиње Свјетског трговинског центра у Њујорку. Први је ударио у Сјеверну кулу у 08:46 часова по источном времену, други је ударио у Јужну кулу у 09:03 сати. Зграде су се запалиле, заточивши људе на вишим спратовима, и обавивши читав град густим димом.

За мање од два сата, обје куле од 110 спратова срушиле су се у огромном облаку дима.

У 09:37 часова, трећи авион уништио је западно крило Пентагона – огромног сједишта америчке војске надомак Вашингтона, главног града државе. Четврти авион срушио се у поље у Пенсилванији у 10:03, након што су путници пружили отпор.

Вјерује се да су отмичари намјеравали да нападну зграду Капитола у Вашингтону. Свеукупно је животе изгубило 2.977 људи не рачунајући 19 отмичара, већина њих у Њујорку.

Страдало је свих 246 путника и чланова посаде у четири авиона, у Кулама близнакињама, погинуло је 2.606 људи на лицу мјеста или касније од повреда, а у Пентагону је страдало 125 људи. Најмлађа жртва била је двогодишња Кристина Ли Хенсон, која је умрла у једном од авиона са родитељима Питером и Сју.

Најстарији је био 82-годишњи Роберт Нортон, који је био у другом авиону са супругом Жаклином, са којом је путовао на свадбу.

Кад је ударио први авион, процјењује се да је у кулама било 17.400 људи. Нико није преживио изнад зоне удара у Сјеверној кули, али је 18 њих успјело да побјегне са спратова изнад зоне удара у Јужној кули. Међу жртвама било је држављана из 77 земаља.

Њујорк је изгубио 441 припадника служби хитних интервенција. Хиљаде људи је рањено или је касније развило болести повезане са нападима, а међу њима и ватрогасци који су радили у рушевинама.

Нападе је из Авганистана испланирала екстремистичка исламистичка мрежа Ал каида. Предвођена Осамом Бин Ладеном, Ал каида је кривила САД и њене савезнике за ратне сукобе у муслиманском свијету.

Отмице је извело 19-оро људи, радећи у три тима од по пет чланова и једном од четири – у авиону који се срушио у Пенсилванији. Свака група је имала неког ко је прошао пилотску обуку и то у летачким школама у САД.

Петнаест отмичара били су Саудијци као и сам Бин Ладен. Двојица су били из Уједињених Арапских Емирата, један из Египта и један из Либана.

Мање од мјесец дана послије напада, предсједник САД Џорџ В. Буш повео је инвазију на Авганистан, уз подршку међународне коалиције, како би искоријенио Ал каиду и пронашао Бин Ладена. Међутим, америчка војска је тек 2011. године коначно лоцирала и убила Бин Ладена у сусједном Пакистану.

Наводни планер напада од 11. септембра, Халид Шеик Мухамед, ухапшен је у Пакистану 2003. године. Од тада га држе у америчком притвору у Заливу Гвантанамо гдје још увијек чека на суђење.

Било је потребно више од осам месеци да се рашчисти „Нулта тачка“ – мјесто на ком су се срушиле Куле близнакиње. На тој локацији сада се налазе споменик и музеј, а зграде су поново подигнуте, али другачијег изгледа.

Завршена централна грађевина – Свјетски трговински центар Један илити „Кула слободе“ – још је виша (541 метар) од оригиналног Сјеверног торња, који је био висок 417 метара.

Реновирање Пентагона потрајало је нешто мање од годину дана, а особље се вратило у канцеларије у августу 2002. године.