„Нуклеарно оружје на немачкој територији не повећава нашу безбедност, већ управо супротно… Влада Доналда Трампа објавила је да нуклеарно оружје више није само средство одвраћања, већ да може и да буде употребљено у рату. Ризик од ескалације постао је неуправљив“, образложио је свој захтев шеф посланика СПД-а у Бундестагу Ролф Мицених, кога су у томе подржали и копредседници партије, Норберт Валтер-Борјанс и Саскија Ескен.

Дебата у Немачкој

Али не и њихов партијски колега Хајко Мас, актуелни шеф немачке дипломатије, који је „Шпиглу“ рекао да овакав захтев „поткопава поверење наших најближих партнера… Наша спољна и безбедносна политика никада не сме да се претвори у посебан немачки пут“.

Оштро противљење позиву челника СПД-а исказали су и функционери Хришћанско-демократске уније канцеларке Меркел — „СПД се налази у тоталној нирвани када је реч о безбедносној политици… Америчко нуклеарно оружје пре свега служи нашој заштити“, саопштено је из ове партије — и зато, констатује портал „Политико“ овим поводом, „докле год хришћанске демократе Ангеле Меркел буду главна снага у владајућој коалицији, жеља социјалдемократа за америчким повлачењем неће бити реализована“.

Па ипак, наводи се даље, „становиште СПД-а не може да се игнорише“, не само зато што је реч о владајућој партији већ и зато што њен захтев „представља подсетник да би савез левих партија — коалиција СПД-а, Зелених и Левице — ако би дошао на власт током наредних година, готово сигурно захтевао повлачење америчког оружја“. Ово тим пре што се „многи у СПД-у залажу за ближе везе са Русијом“, а „присуство америчког нуклеарног оружја у Немачкој виде као главну препреку за поправљање односа с Москвом“.

Америчко повлачење

„Иако се америчко повлачење не чини вероватним у кратком року, ова могућност није нереална“, указује „Политико“, и за то има добар разлог. Јер, треба подсетити да је још пре две године „Вашингтон пост“ открио да је председник САД Доналд Трамп на једном састанку у Белој кући „исказао интересовање за уклањање трупа из Немачке“, после чега је Пентагон почео да „анализира цену и последице повлачења америчке војске“ стациониране у тој земљи.

Тек, указује сада „Политико“, „СПД-ов захтев Трамп би могао да схвати као још један доказ да се Немачкој не може веровати, па би зато могао да испуни своје претње о повлачењу америчких снага. С обзиром на буџетске трошкове с којима су САД суочене због пандемије вируса корона, председнику неће бити потребно много убеђивања да би редуковао америчко присуство у Немачкој. Такав потез неизбежно би обновио страхове у остатку Европе од колапса НАТО-а“.

Зашто је сада покренуто питање повлачења америчког нуклеарног оружја из Немачке? Чему то оружје данас уопште служи? И какав би утицај развој ове расправе могао да има на трансатлантске односе Немачке и САД, на односе унутар Европе, и на њено позиционирање према Америци, Русији и Кини?

Ово су питања о којима су у „Новом Спутњик поретку“ разговарали Мирослав Стојановић, некадашњи дописник „Политике“ из Немачке, и председник Центра за стратешке алтернативе Александар Митић.

Резолуција Бундестага и ћутање владе

Мирослав Стојановић подсећа да је покојни Гвидо Вестервеле, када је постао министар иностраних послова, покренуо „ову јеретичку политичку тему, али је та прича убрзо потонула“.

„Но, није се и потпуно изгубила из немачке јавности, васкрсавајући с времена на време и то на поприлично оштар начин. Интересантно је да је Бундестаг 2010. године већином гласова усвојио резолуцију којом од савезне владе тражи да изврши притисак на Вашингтон да повуче нуклеарно оружје из Немачке. Влада је, међутим, тај захтев одбила“, навео је Стојановић.

Садашњи захтев СПД-а, указује Стојановић, „може се схватити и као политички маневар, покушај да се искористи латентно нерасположење јавности према америчком војном присуству на немачком тлу“ — истраживање јавног мњења, спроведено за немачку новинску агенцију ДПА, показало је да 42 одсто испитаних подржава комплетно повлачење америчке војске из Немачке, 37 се противи томе, док је 21 одсто испитаних неодлучно — „у покушају да се добију политички поени пред парламентарне изборе идуће године. Влада, међутим, као и раније, игнорише и овај захтев, тврдећи да би Немачка изгубила утицај на нуклеарну стратегију НАТО-а — иако експерти указују да никаквог утицаја на америчке нуклеарне планове Немци немају ни данас. Без обзира на то, немачко повлачење из ове групације имало би погубан утицај по НАТО, јер би за њеним примером могли да се поведу и други“.

Александар Митић напомиње да је у јануару ове године у белгијском парламенту танком већином гласова одбачен сличан захтев.

„Отпор према овом оружју постоји и у неким другим чланицама НАТО-а, попут Шпаније, Данске, Холандије…“

А колико је ово питање заправо значајно може се, како је додао, наслутити из изјаве једног НАТО дипломате, цитираног у „Њујорк тајмсу“ у тексту „Ослобађање немачке од америчког нуклеарног оружја“ који је писан поводом пропале иницијативе Гвида Вестервелеа пре 10 година: „Ово оружје је основа наше солидарности. Ако га уклоните, шта нам остаје?“

Дебата тек предстоји

Тек, објашњава Александар Митић, „ревизија нуклеарног става САД из 2018. године, коју је прогурао Пентагон, залаже се за офанзивне, а не само за дефанзивне нуклеарне капацитете, и тај документ је несумњиво имао утицај на данашњу расправу у Немачкој“.

Дебата је сада посебно интензивирана због предстојеће замене застарелих авиона „торнадо“ немачке војске, при чему постоје две опције — европски „јурофајтери“, који не могу да носе америчке нуклеарне ракете, и амерички Ф-18 који то могу, навео је Митић.

„Иако коначна одлука још није донета, немачка министарка одбране Анегрет Крамп-Каренбауер изјаснила се у прилог америчких авиона, што би могло да представља најаву да се Немачка ипак одлучила да америчко нуклеарно оружје остане на њеној територији“, додао је Митић.

С друге стране, указује Мирослав Стојановић, „коначна одлука сигурно неће бити донета за време мандата садашње владе, а најава трошења огромних количина новца за набавку нових авиона изазива велико незадовољство у немачкој јавности. Ако Зелени буду ушли у наредну владу, струја која се противи америчком нуклеарном оружју знатно би ојачала, и нема сумње да нам жестока дебата о овом питању тек предстоји“.

А та ће дебата имати и много шире последице. Јер, подсећа Александар Митић, „трансатлантски односи нису били оволико лоши деценијама уназад, а Урсула фон дер Лејен је притом своју Европску комисију најавила као геополитичку комисију, која би требало да има самосталнију улогу у глобалним оквирима, не само у области одбране већ и економије и у другим стратешким питањима. Вашингтон, међутим, не дозвољава Европској унији да развије конструктивније односе с Русијом и Кином, и јасно је да ЕУ неће моћи да преузме активнију улогу у међународним односима све док је утицај Сједињених Држава на њу оволико изражен“.