Москва и Пекинг треба да смање ризике од санкција јачањем своје технолошке независности, преласком на плаћања у својим националним валутама и глобалним валутама које служе као алтернатива долару, нагласио је 22. марта током дводневне посете Кини руски министар спољних послова Сергеј Лавров.

Ово није први пут да Русија позива на отклон од долара и прелазак на националне валуте – у јулу 2019. две државе су потписале споразум о билатералној трговини у својим валутама, док је у октобру 2019. Москва склопила сличан споразум са Анкаром. Месец дана раније, Централна банка Ирана (ЦБИ) објавила је да су се Иран и Русија договориле да све финансијске трансакције обављају у домаћим валутама, додајући да је око 30 до 40 одсто међусобне трговине Ирана и Турске обављено у лирама и ријалима, а остало у еврима.

Амерички систем заснован на долару гура свет у сиромаштво

„(Кина, Русија, Турска и Иран) почеле су постепено да мењају постојећи финансијски поредак према којем Сједињене Државе намећу своје интересе читавом свету“, примећује Барту Сорал, бивши менаџер Развојног програма Уједињених нација, економиста и писац.

„Ово је исправан, неопходан и логичан корак. Наравно, САД покушавају да казне (ове земље) санкцијама због чињенице да су се те земље супротставиле систему“, додаје он.

Бретонвудски монетарни систем, створен након Другог светског рата, дао је долару статус међународне валуте у којој се чувају резерве, објашњава економиста, додајући да је то омогућило Сједињеним Државама да врше притисак путем долара и управљају финансијским токовима широм света.

У 2017. години укупан обим светске трговине износио је 74 билиона долара, док је укупан обим финансијских трансакција достигао 1,27 квадрилиона долара, што значи да обим финансијских трансакција премашује размере реалног сектора за 18 пута, наводи Сорал.

Још занимљивије је да се 75 одсто ових трансакција врши у доларима било у Лондону или у Њујорку.

„Овај систем је одвојен од производње и не омогућава запослење, већ се шачица монополиста који контролишу велике финансијске токове богати“, каже економиста.

Ако се погледају подаци за 2017. годину, види се да Кина, Русија, Турска и Иран имају удео од 30 одсто у светској производњи, скоро 28 одсто у укупној светској извозној трговини и 35 одсто светске популације, истиче Сорал. Поређења ради, укупан удео Америке у глобалној производњи износи 12 одсто, док удео те земље у светској извозној трговини износи само 13 одсто, наглашава економиста.

„Да би се уништио униполарни систем под вођством САД, због којег су и довеле свет на ивицу хаоса, конфронтације и сиромаштва, можда ће бити потребно створити нову јединствену међународну валуту коју би горе поменуте земље могле да користе заједно са сопственим националним валутама“, сматра турски економиста.

Када је реч о Турској, она дефинитивно треба да изађе из финансијске структуре коју предводе САД како би подстакла производњу, запошљавање и, сходно томе, економско благостање земље, наводи Сорал.

Напори за дедоларизацију широм света

Кина сада напредује са интернационализацијом јуана у земљама учесницама Иницијативе за појас и пут коју води Пекинг. Поред овога, Кина је представила пројекат дигиталног јуана који би једног дана могао бити изазов хегемонији долара у глобалној трговини, наводи „Фајненшел тајмс“.

Током свог председавања осмочланом Шангајском организацијом за сарадњу (СЦО) 2020. године, Русија се активно залагала за развој система плаћања у националним валутама унутар блока, наводи ВЕБ.РФ, кључна руска развојна институција, која је преузела улогу председавајућег Међубанкарског конзорцијума СЦО за овај период. Заједно са четири државе у улози посматрача, Шангајска организација за сарадњу чини приближно половину светске популације и четвртину светског БДП-а.

Са друге стране стране, и Нова развојна банка БРИКС-а такође покушава да се усредсреди на локалну валуту, пише Спутњик интернешенал.

Погледајте и емисију „Нови Спутњик поредак“ која истражује да ли се приближавамо окончању глобалне финансијске доминације Сједињених Америчких Држава.