Америчка савезна држава Мисисипи мења заставу, јер се на старој налазио симбол Конфедерације јужних држава који је сада, услед последњих догађаја у свету (убиство Џона Флојда) и настанка покрета „Црни животи су важни“, проглашен за расистички.

Чланови „Сатанистичког храма“ тврде да њихову заједницу чини око 50.000 људи, а тешко је проверити да ли је заиста тако. Они одржавају, чак и јавно, на степеништима административних зграда, „црне мисе“ током којих призивају сатану, обучени у посебну одећу.

Притом, кажу да не верују у сатану као у право духовно биће, већ у „права човека и слободу“. Са друге стране, „Сатанистички храм“ се снажно бори за абортусе и права ЛГБТ заједнице, чиме изазивају одобравање у либералним медијима.

Донедавно је приклањање сатанистима повлачило за собом само проблеме, слично као и јавно истицање симпатија према нацизму. У САД човек може ходати са нацистичком заставом и плакатом „Хитлер је био у праву“, али га због тога неће ухапсити. Међутим, због тога ће стећи лошу репутацију и биће му веома тешко да пронађе посао или да напредује у животу. Донедавно је исто важило и за сатанисте.

Упркос религиозном и мултиетничкој разноликости, САД су остале земља европске културе и хришћанских вредности. Током хладног рата сматрале су се упориштем хришћанске цивилизације.

Међутим, како тврди руски теолог и публициста Сергеј Худијев за портал „Взгљад“, отворени наступи сатаниста указују на то да се ситуација променила. Човек може данас да изгуби каријеру не због „кокетирања са нечистим“ него због привржености хришћанској вери и хришћанској етици када је реч о половима.

Председник САД Доналд Трамп такође указује на то да постоји „нови крајње левичарски фашизам, који захтева беспоговорно потчињавање. Ако не говорите његовим језиком, не учествујете у ритуалима, не понављате њихове мантре и не поштујете њихове заповести ставе вас на црну листу, подвргну цензури, забранама, прогонима и кажњавању“.

Прогресивна идеологија наставља да се радикализује – оно што је недавно сматрано теоријом завере постаје стварност, а прогресивни медији почињу жестоко да бране оно што су недавно сматрали теоријама завере, истиче Худијев.

„Процес се развија по добро познатој шеми – прво се то проглашава за глупост и теорију завере, затим за нешто о чему се може озбиљно разговарати, затим за нешто дозвољено, потпуно исправно и достојно одобрења и на крају за обавезно“, подсећа теолог.