Посланик руске Државне думе Руслан Балбек сматра да је став новоизабране председнице Молдавије Маје Санду о статусу Крима – „још један политикански поступак како би се угодило европским пријатељима“.

„Новоизабрана председница Молдавије на сваком кораку изјављује како је привржена европским вредностима, што у последњих шест година аутоматски значи русофобију и лажне оптужбе на рачун наше земље за све светске проблеме. Ако Маја Санду мисли да нас је изненадила, онда је то заблуда. А ако на неки начин покуша да увреди Русију због Крима, онда је то велика грешка. Између осталог, сама признаје да се молдавски народ не слаже с њом у свему, што значи да су њене речи само још један став  председника са постсовјетског простора склоног скандалима. Такве смо виђали и раније. А некима смо и очитали лекцију“, изјавио је Балбек Спутњику.

Руски сенатор Алексеј Пушков подсећа да руски мировњаци у Придњестровљу већ скоро 30 година својим присуством гарантују мир у региону и заштиту људи који тамо живе, „а од којих је 220.000 држављана Русије“.

„Њихови интереси и њихова безбедност важнији су од гласних изјава нове председнице Молдавије“, поручио је Пушков.

И сенатор Андреј Климов упозорава да би повлачење руских мировњака из Придњестровља, на чему инсистира Санду, могло довести до заоштравања сукоба у региону, преноси „НСН“.

Према његовим речима, Кишињев треба да одустане од жеље да удовољи политичком курсу Вашингтона, који се не брине о људима на територији Приднестровља.

Чланица комитета Државне думе за међународне послове Елена Пањина је, са своје стране, истакла да би такве изјаве председнице Молдавије могле довести до „одмрзавања“ сукоба у Придњестровљу.

Према њеном мишљењу, тај сукоб се могао решити пре 17 година када је Русија предложила „Козаков меморандум“ који је одбачен под притиском САД.

Пањина претпоставља да је саопштења председнице Молдавије „диктирао амерички суфлер“.

Ситуација у Придњестровљу

Придњестровље, у којем 60 одсто житеља чине Руси и Украјинци, тражило је излазак из састава Молдавије још пре распада Совјетског Савеза, страхујући да ће се на таласу национализма Молдавија ујединити с Румунијом.

После неуспешног покушаја молдавских власти да насилно реше проблем 1992. године, Придњестровље је фактички постало територија која није под контролом Кишињева.

Ове године се навршава 28 година од почетка мировне операције у Придњестровљу. Мир у зони сукоба одржавају 402 руска војника, 492 придњестровска, 355 молдавских и десет војних посматрача из Украјине.

Мировњаци обављају службу на 15 контролних пунктова, који се налазе на кључним деоницама зоне безбедности.