„Аја Софија је до данашњег дана за сваког православног Руса велика хришћанска светиња. Дужност сваке цивилизоване државе је да одржава равнотежу: да помири противречности у друштву, а не да их заоштрава, да доприноси уједињавању људи, а не поделама“, рекао је патријарх.

Он је апеловао на власти Турске да оставе Аја Софији статус музеја.

„Уздам се у разборитост руководства Турске. Очување садашњег, неутралног статуса Свете Софије, једног од највећих ремек-дела хришћанске културе, храма-симбола за милионе хришћана широм света, допринеће развоју односа између народа Русије и Турске, учвршћивању међуверског мира и хармоније“,наводи се у саопштењу патријарха Кирила.

Поглавар РПЦ је истакао да Аја Софија, изграђена у шестом велу у част Христа Спаситеља, много значи за православље и има посебан значај за Руску православну цркву.

„Изасланици великог кнеза Владимира, прешавши праг тог храма, били су очарани његовом небеском лепотом. Чувши њихову причу, Владимир се покрстио и покрстио је руску земљу“, рекао је патријарх Кирил.

Патријарх је признао да су кроз историју односи између руске земље и Цариграда били различити, некад и прилично компликовани, али „ руски народ је, како раније, тако и сада примао са горчином и негодовањем сваки покушај да се понизи или погази хиљадугодишње духовно наслеђе Цариградске цркве“, поручио је патријарх.

Статус Аја Софије

Државни савет Турске 2. јула је разматрао питање промене статуса цркве и изнео став да је за промену статуса довољан указ председника. Очекује се да одлука Државног савета буде објављена  у року од 15 дана.

С друге стране, званични представник грчке владе Стелиос Пецас је после одлуке турског Државног савета изјавио да то није питање грчко-турских односа већ светско питање.

Аја Софија је споменик светске културне баштине и многе земље света су апеловале на Турску да учини то што је наумила јер ће тиме довести до раскола између хришћанског света и Турске.

Аја Софија (Света Софија) је изграђена у шестом веку за време цара Јустинијана. Представљала је симбол православља, али и моћи Византије све до пада Цариграда 29. маја 1453. године када је турски султан Мехмед Други Освајач ушавши у град обавио молитву у овог богомољи. Тиме је симболично постала џамија, а Цариград престоница Османске империје