ШЕФ руске дипломатије, Сергеј Лавров, јавно је рекао да је тежња званичне Москве у протеклим годинама да се договори са Западом била – недовољно промишљена и погрешна политика.
Пре само пола године, мало ко је у Русији помишљао да је ово могуће. А могуће је постало и понешто што је, колико до јуче, изгледало немогућим.
Прво је на амбасади Сједињених држава у Москви, уочи 24. марта – тачно месец дана након почетка руске специјалне војне операције у Украјини – ласерски „пројектована“ порука:
„НИКАДА НЕЋЕМО ЗАБОРАВИТИ, НИКАДА НЕЋЕМО ОПРОСТИТИ, НИКАДА ВИШЕ НЕЋЕМО ДОЗВОЛИТИ“.
Потом је на фасади амбасаде засветлела порука: «НАС И СРБА – 200 МИЛИОНА». А испод су биле руска и српска застава.
Тако је, могло би се рећи, почело. Мимо и руске и московске власти.
Сада је, међутим, апсолутна већина одборника у скупштини (Думи) Москве иницирала локални референдум о свом предлогу да се простор испред америчке амбасаде назове – Трг заштитника Донбаса.
Та иницијатива је враћање Америма – мило за драго. А руске контре почињу да `севају` и према Немцима.
Само што је званични Берлин одлучио да упрости процедуру за издавање виза новинарима „недржавних медија из Русије, активистима за људска права и опозиционарим“ – огласио се бивши председник Русије Дмитриј Медведев.
Он је сада заменик председника Савета безбедности Русије, а иступио је са иницијативом која се многима у врху Немачке неће свидети:
„Из немачког `упрошћавања` можемо извући два закључка. Први: „Они којима је намењено упрошћавање – нека иду међу Немце што пре. И по могућности – заувек. Под претњом кривичне одговорности за лажне податке о Оружаним снагама Русије. А други: има смисла да погодности за усељавање у Русију дамо свима који се у Немачкој активно противе канцелару Олафу Шолцу и њему сличним поборницима европских личности.