Руски научник за РТ Балкан: Русија на корак до вакцине против рака, сарађиваћемо са Србијом

Универзална вакцина против свих врста тумора, креирана на основу мРНА технологије, која се не даје превентивно и не спречава рак, али га зато лечи тако што по откривању рака активира људски имуни систем, успешно је тестирана у јуну на мишевима у Русији, а како је раније најавио руски министар здравља Михаило Мурашко, први резултати очекују се крајем године, после чега може да наступи клиничка фаза испитивања.

Руски научник и академик Александар Гинцбург, лауреат државне награде Руске Федерације у сфери науке и технологије и директор Института „Гамалеја“ из Москве током своје посете Београду, открива за РТ Балкан како функционише и када ће ући у употребу вакцина која може да излечи рак.

„Тренутно интензивно радимо на овом пројекту, који је под пажњом руководства наше земље. Мислим да ћемо прве верзије вакцина против меланома и, могуће, против ћелија рака плућа моћи да проучавамо на болесним људима већ средином следеће године“, каже за РТ Балкан руски академик.

Наиме, председник Владе Србије Милош Вучевић разговарао је крајем септембра са академиком и директором Института „Гамалеја“ о сарадњи научно-образовних установа двеју земаља кроз пројекат развијања вакцине против онколошких и других болести.

Гинцбург, коментаришући састанак са Вучевићем, наводи да се разговарало о могућности укључивања српских колега у тај пројекат и да се тренутно ради на свим фазама стварања и употребе те вакцине на животињским моделима.

„Ово је апсолутно неопходно, због чињенице да ће вакцине бити персонализоване -не само за сваку врсту рака већ и за посебно сваког пацијента због тога што у свом саставу носе оне промене које су на генетском нивоу карактеристичне тумору пацијента, а немогуће је спроводити клиничке студије коришћењем персонализованих вакцина у класичном смислу. Због тога руско Министарство здравља веома пажљиво прати све фазе и тестирања се врше на животињским моделима, како би се избегли и најмањи нежељени ефекти“, указао је наш саговорник.

Русија и Србија спремне за сарадњу

Да ли Србија може да рачуна на те вакцине, односно да ли ће оне прећи руску границу, или ће пацијенти морати да иду у Русију, руски академик наводи да је на Институту „Торлак“ одржан састанак на коме су разматрана питања заједничког рада руских и српских научника на овом пројекту.

Гинцбург је напоменуо и да су научне заједнице Русије и Србије спремне за сарадњу и плодоносан рад.

„Још остаје да се донесе одлука на нивоу Министарстава здравља наших земаља. С обзиром да је овај пројекат од великог научног интересовања и изазива велику пажњу, могуће је да ово питање решимо на политичком нивоу. Надамо се да ће ово питање бити решено у блиској будућности, а научне заједнице из Русије и Србије, спремне су за сарадњу и плодоносан рад“, истиче Гинцбург.

Одговарајући на питање наше редакције колико ће коштати вакцина против рака, Гинцбург каже да је погрешно мишљење да би ове вакцине требале да буду скупе јер су персонализоване.

„Тренутно се врши одређивање нуклеотидне секвенце, која је неопходна за креирање ове вакцине. Сваки онколошки болесник има свој тумор и истовремено се одређују нуклеотидне секвенце његових нормалних ћелијских компоненти. Ако је пре десет година коштала милион долара или милион рубаља, сада ће коштати око 25.000-30.000 рубаља, односно око 200-250 евра“, наводи саговорник РТ Балкан.

Према његовим речима, да би трошак био минималан, потребно је да се ова вакцина производи на „монтажној траци“, а истовремено је и персонализована, како би се знање о мутацијама у туморима претворило у специфичне антигене, којим се вакцинише.

„Сада се заснива на матричним прорачунима за које је потребно око месец дана за сваког пацијента. Ово није баш задовољавајуће. Стога, сви ти матрични прорачуни се преносе у систем вештачке интелигенције, који ће омогућити стварање лека вакцине за масовну употребу за буквално неколико сати“, објашњава руски научник.

Како наводи, све то ће вероватно појефтинити тај процес с једне стране, али да би се користила вештачка интелигенција, она мора бити обучена на некој врсти информационе базе.

Нежељени ефекти вакцине Спутник минимални

Гинцбург наводи да Спутник вакцина против ковида 19 садржи честицу аденовируса, која је у потпуности направљена на тај начин, тако да је аденовирус безбедан, потпуно безопасан и уведен је у облику ДНК нуклеинске киселине.

„Аденовируси, респективно, обавијају ДНК, а аденовируси су природни коменсали, односно кохабитанти људског тела, који су заједно еволуирали више од милион година од настанка људске расе. Због тога су нежељени ефекти минимални. А ако се ова аденовирусна вакцина користи не инјекцијом, већ интраназално, и само ова вакцина створена овом технологијом може да се користи интраназално, онда једноставно нема нежељених ефеката“, указује он.

Како додаје, интраназална примена вакцине је потпуна имитација уобичајеног начина уласка аденовируса у наше тело, а штавише, као резултат интерне вакцинације ствара се локални, мукозни такозвани имунитет, који не само да штити вакцинисану особу, већ и чини да вакцинисана особа не може пренети патоген на невакцинисану особу.

Што се тиче нежељених ефеката и нуспојава руске вакцине против ковида, академик наводи да вакцина Спутник пролази кроз веома темељно чишћење током процеса производње, који обухвата три фазе пречишћавања.

„Више пута су објављивани извештаји из разних министарстава здравља, на пример Израела, Аргентине, Мађарске и низа других организација, на основу којих се јасно види да су нежељени ефекти Спутника минимални у поређењу са свим другим вакцинама. Нагласио бих да то нису руски подаци, већ других земаља. А то више и не изазива сумњу код људи који о томе желе да јавно говоре“, закључио је Гинцбург.