Руски митрополит: Ситуација у православљу подсећа на раскол у XI веку

Ситуација у православљу подсећа на раскол из XI века, када је свађа између цариградског патријарха и папе довела до вишевековне поделе цркве, сматра председавајући Одељења за спољне црквене везе Московске патријаршије митрополит волоколамски Иларион.

„Кривицом цариградског патријарха у светском православљу створена је ситуација канонског хаоса. У овој ситуацији свака помесна црква треба да се определи са ким је: са канонским православљем или са расколницима и самопрозванима. Наша црква је учинила свој избор. И ми смо захвални оним помесним црквама које чврсто чувају свете каноне“, рекао је митрополит Иларион за Спутњик.

Он је напоменуо да Руска православна црква жали због поделе у светском православљу, до које је дошло због признања расколничке цркве у Украјини од стране Цариградске патријаршије.

„Ова ситуација веома подсећа на догађаје из средине XI века. Тада су се сукобили цариградски патријарх и папа. Дошло је до поделе. Не мислим да су папини легати, који су ставили булу екскомуникације на престо Саборне цркве Свете Софије, замишљали да ће подела трајати вековима. И цариградски патријарх предузимајући контрамере тешко да је то могао да замисли. Али цркве су кренуле својим путем. Током векова отуђење је расло и само девет векова касније почели су стидљиви покушаји зближавања“, подсетио је представник РПЦ.

Истовремено, митрополит је рекао да ће Руска црква преговарати са архијерејима Александријске патријаршије уколико се не слажу са одлуком патријаршије која је раније признала украјинске расколнике.

С тим у вези, назвао је теоретским питање да ли РПЦ може да искључи из новоформираног егзархата у Африци територије на чијем су челу архијереји Александријске цркве, уколико саопште о непризнавању украјинских расколника.

„Ако дође до такве ситуације, проучићемо је и ући у преговоре. Али, може да се претпостави да ће у случају отвореног неслагања са патријархом такви архијереји једноставно бити уклоњени са својих катедри“, напоменуо је Иларион.

Он је такође рекао да РПЦ не може да одбије да православне вернике у Турској, као ни свештенике из Африке, који желе да се придруже Руској цркви.

„Нисмо могли да одбијемо да прихватимо у окриље наше цркве свештенство Александријске патријаршије које је схватило погрешну позицију свог патријарха. Исто тако, не можемо да одбијемо православне вернике у Турској у условима када је Васељенски патријарх стао на страну раскола“, истакао је митрополит Иларион.

Према његовим речима, први корак за решавање постојећег стања у светском православљу „требало је да буде враћање на стање у коме су се налазиле све православне цркве до 2018. године, када су одлуке донете саборно, а не појединачно“.

„Али тешко је замислити да би цариградски патријарх желео да се врати на то. Он сада сматра да има право да доноси појединачне одлуке без консултовања са другим црквама, против њихове воље и на њихову штету. А јерарси Цариградске патријаршије нам стално понављају: Украјинска аутокефалност је свршен чин. Па, пошто је то тако, онда је и подела у светском православљу свршен чин“, констатовао је митрополит Иларион.

Он је додао да се у Руској цркви моле да се уразуме цариградски патријарх „и они поглавари и архијереји који су под његовим притиском признали раскол“.

„Сматрамо да саборни ум цркве може да излечи раскол у светском православљу. Али на ствари треба гледати реално: у условима када су саборни механизми на међуправославном нивоу уништени, то је тешко очекивати“, закључио је представник Руске православне цркве.

Патријарх александријски и целе Африке Теодор II признао је 2019. расколничку Православну цркву Украјине. Говорећи о последицама ове одлуке, РПЦ је раније напоменула да оне могу утицати на верујуће сународнике у Африци – на канонској територији Александријске патријаршије. Крајем децембра 2021. Синод Руске православне цркве објавио је одлуку о стварању Патријаршијског егзархата у Африци.

На иницијативу тадашњег председника Украјине Петра Порошенка и цариградског патријарха Вартоломеја 2018. године је спајањем двеју расколничких организација настала такозвана Православна црква Украјине. Нова „црква“ је од патријарха Вартоломеја добила томос о аутокефалности. ПЦУ су признали првојерарси Александријске и Грчке цркве, а 2020. године – предстојатељ Кипарске цркве. РПЦ је на признање расколника одговорила раскидом односа са Цариградом и оним поглаварима у другим помесним црквама који су прихватили украјински раскол.