Уништавање америчког система у Кијеву показало не само сва ограничења најбољег система противваздушне одбране који поседује НАТО, него и многе напредне способности авиона МиГ-31К руског ваздухопловства
Ловци руског ваздухопловства МиГ-31К испалили су 16. маја у Кијеву балистичке ракете „кинжал“ Кх-47M2 на амерички противваздушни систем „патриот“, уништавајући командно возило са радаром и пет лансирних батерија, преноси часопис „Милитари воч“.
Према руским изворима, том приликом из система „патриот“ испаљено је 32 ракете земља-ваздух у покушају пресретања, од којих ниједна није погодила мету. Ова операција показала је не само сва ограничења најбољег система противваздушне одбране дугог домета који поседује НАТО, него и многе напредне способности авиона МиГ-31К.
Авион МиГ-31К је ушао у употребу крајем 2017. године. Тренутно број ових авиона у служби износи око 30, иако неке процене тврде да их има више од 40. Међутим, ове летелице нису недавно произведене.
Совјетски авиони МиГ-31 пребачени су у резерву убрзо након завршетка Хладног рата. Многи авиони у постсовјетској Русији летели су само мали део свог радног века, омогућавајући руском ваздухопловству да веома брзо повећа активну флоту ловаца, без покретања нове производње.
МиГ-31К је пројектован са великим дометом и огромним капацитетом носивости пројектила. Тренутно је најтежи борбени авион на свету. Радар који поседују је исто тако највећи на свету и неколико је пута већи од радара ловаца као што је Ф-16. Уз то, овај радар је пројектован за ваздушне борбе.
Такође, МиГ-31К је и најбржи борбени авион са људском посадом, који се налази 20 година испред било којег западног ловца који користе електронски скенирани радар. Заправо, перформансе лета МиГ-а учиниле су га оптималним избором: он се веома лако модификује у борбени ловац, у оквиру програма МиГ-31К за ношење балистичке ракете типа „кинжал“.
Већ осамдесетих година препознат је потенцијал МиГ-31 за ношење посебно велике муниције, што га је учинило и оптималним избором за развој авиона намењених за борбу против сателита.
Очекује се и да ће ови ловци ускоро добити и нове класе ракета ваздух-земља, које ће допунити „кинжал“, укључујући и ваздушно лансирану варијанту крстареће ракете „циркон“, коју је руска морнарица почела да користи 2019. године.
Упркос својим напредним могућностима, ракета „кинжал“ представља дериват балистичке ракете 9М723 руског система „искандер М“, која је први пут ушла у употребу још 2006. године. Уколико се лансира из ваздуха, „кинжал“ има много већи домет, иако су многе летачке перформансе остале сличне оригиналној ракети.
Могућности пројектила „искандер“ можда су најбоље сумирали аналитичари листа „Свенска дагбладет“: „Путања ракете није балистичка, јер она може да маневрше, али не може да се уздигне уколико већ пада на земљу. ‘Искандер’ постиже веома велике брзине, од 5,8 до 8,7 маха (два до три километра у секунди). За обарање пројектила који достиже такву брзину потребна је веома напредна ракета противваздушне одбране, а пројектил мора да се нађе врло близу мете.“
Све ово је учинило МиГ-31К јединственим по својим могућностима, посебно ако имамо у виду да „кинжал“ може да гађа и ратне бродове. Ове способности учиниле су га идеалним авионом за неутралисање америчког система „патриот“, испуњавајући обећање неколико високих руских званичника да ће ови системи бити неутралисани убрзо након што буду распоређени у Украјини.
Док многе друге ракете из руског арсенала, као што су крстареће ракете „калибр“, могу бити рањиве на пресретање система „патриот“, МиГ-31К, уз способности „кинжала“, представља смртоносну претњу за украјинску противваздушну одбрану.
Ово оставља Русији могућност да настави са уништавањем критичне инфраструктуре у Кијеву, као што је то већ учинила у другим украјинским градовима, стављајући украјинску војску пред велика искушења, уз ризик да велики градови ускоро постану непогодни за живот, односно да буду напуштени.
Уосталом, до уништења система „патриот“ дошло је у тренутку када су се сва друга средства противваздушне одбране Украјине нашла у стању критичне исцрпљености.
Руско ваздухопловство, закључује часопис „Милитари воч“, играће све значајнију улогу у овом конфликту.