РУСКИ ГИМНАЗИЈАЛАЦ У БУНДЕСТАГУ: Немци погинули и заробљени под Стаљинградом били су невини људи који су желели да мирно живе, а не да ратују

Ученик гимназије у руском граду Нови Уренгој – Николај Десјатниченко – изазвао је скандал, на схвативши – бар не у почетку – да ће се наћи у његовом епицентру.

Као гост је наступио у немачком Бундестагу и пред њетговим посланицима рекао и ово што се нико од њих не би усудио: да су Немци погинули и зартобљени под Стаљинградом били „невини људи који су желели да мирно живе, а не да ратују”.

Погинуле Немце у највећој бици у досадашњој историји чак је назвао „невино погинулим” који уопште нису желели да ратују.

Одмах му је из Русије поручено: Немци који уистину нису желели да ратују – завршили су у концлогорима или били стрељани. Нашли су се и они који су га осумњичили да „пере хитлеровце”.

Уз наглашавање: невин није ни један немачки војник који је са пушком у рукама напустио границе своје земље.

Николајева бивша учитељица је указала да је он пред немачким посланицима говорио о миру у целом свету, а његови школски другови – да му је говор био скраћен.

Академик-историчар Вениамин Алексејев позвао је да се дечак не схвата превише озбиљно и не претвара у национални проблем „јер је то потпуно бесмислено”.

Дошло је дотле да је комитет за образовање горњег дфома парламента РФ затражио да се провери како се у његовој гимназији предаје историја.

Власти Новог Уренгоја су објавиле апел: Не правите од Николајевих речи његов однос према фашизму, он је само желео да каже да нису сви Немци желели да ратују…

Критичари нису сасвим попустили. Указали су да Николај није тврдио да су „невини изгинули” или да нису желели да ратују неки „апстрактни Немци” већ они који су учествовали у Стаљинградској бици.

Чак су подсетили на ове речи које је – такође у Бундестагу – изговорио у јануару 2014-те руски писац Данил Гранин који је преживео немачку блокаду Лењинграда:

„Немачка армија је, у прилично удобној позицији, чекала да глад и мразеви натерају Лењинград да капитулира. Војници треба да ратују против војника, а на Лењинград је била послата глад која је ратовала уместо војника. Дуго нисам могао да Немцима да опростим то ишчекивање капитулације и погибије града”.

Гранин је у Бундестагу шокираним посланицима испричао и како је једна мајка – умсто да сахрани сина од три године, који је умро од глади – оставила његово тело на мразу, између два крила прозора, и данима одсецала по комадић да би сачувала живот кћерке од 12 година.

Гранин је приликом тог наступа имао 95 година и цео сат је стајао пред немачким посланицима, одбијајући да седне… А умро је само пет месеци касније…

Неки су већ предложили да се Николај одведе у Волгоград (Стаљинград) – да све види својим очима.

А неки да му се омогући да одгледа цело излагање Данила Гранина у Бундестагу…