Стратешке нуклеарне снаге су најважнији део руске армије, а хиперсонично оружје је гаранција одвраћања од агресије на Русију, кажу руски експерти говорећи о стратегији Владимира Путина и изјави да ће Русија наставити да модернизује армију и флоту увођењем ласерских и хиперсоничних система, као и високопрецизних система савременог оружја и технике.
„Модернизација се, без изузетка, односи на све врсте и типове оружаних снага, али се пажња, пре свега, посвећује стратешким нуклеарним снагама, као и Ваздушно-космичким снагама.
Нуклеарне снаге су гаранција одвраћања од велике агресије на Русију, а Ваздушно-космичке снаге су род оружаних снага која нас осигурава од изненадног разоружавајућег удара земаља НАТО-а, пре свега од америчког високопрецизног оружја. Стога су ове области највећи приоритет, али се армија и флота свеобухватно развијају“, рекао је за Спутњик руски војни експерт Игор Коротченко, главни уредник часописа Национална одбрана и директор Центра за анализу светске трговине оружјем.
Путин је нагласио да много типова руског оружја нема пандана у свету. Он је додао да је низ перспективног оружја, које је фактички „оружје будућности“, Русија већ прешла са фазе испитивања на испоручивање у војску и стављање у режим сталне готовости.
Према његовим речима, све ово оружје осигурава безбедност Русије у дугорочној перспективи.
Поседовање хиперсоничног оружја даје озбиљну предност у сфери оружане борбе. Његова моћ, потенцијал, тврде војни стручњаци, могу бити огромни, а брзина га чини нерањивим када се ради о постојећим системима ПВО и ПРО, јер га пресретачке ракете, једноставно речено, не могу стићи.
Хиперсоничне ракете „Кинџал“ су већ стављене на борбено дежурство, а почела је и серијска производња ракетних система „Авангард“. Такође, у току је и развој нове тешке интерконтиненталне балистичке ракете „Сармат“, чија би тестирања требало да почну ове године.
„Када је реч о статешким нуклеарним снагама, истакао бих, пре свега, масовно наоружавање мобилним ракетним системима ’Јарс‘, који се стављају у силосе за лансирање и који могу да носе више бојевих глава са независним гађањем. Први ракетни пук опремљен је хиперсоничним ударним системима ’Авангард‘, који су неухватљиви за сваку постојећу противракетну одбрану. То су новине у нуклеарним снагама. Сада се завршава и развој противвадушног система пете генерације С-500, који ће моћи да уништава циљеве чак и у блиском свемиру. Он је намењен за одбијање претњи које долазе од хиперсоничног оружја које се развија у САД“, каже руски експерт.
Поред тога, напомиње Коротченко, серијски се производе и стављају у оперативну употребу и рактни системи С-400, као и нови системи „Бук М3“ и „Тор М2“. Саговорник Спутњика истовремено додаје да би и Србија, после набавке „Панцира“, требало да своју противваздушну одбрану ојача неким од ових система.
„Ако говоримо о Србији, онда би, поред куповине „Панцира“, било препоручљиво да она изгради свој систем противваздушне одбране на основу „Бук М3“, а посебно „Тор М2“, јер се „Тор М2“ показао као одличан током сиријске операције, одбијајући нападе беспилотних летелица терориста на авио-базу Хмејмим. Ови системи у разним варијантама базирања били би врло делотворни и одговарали би условима географије и театра војних дејстава у односу на потребе одбране Србије“.
Русија је данас једина земља на свету која има хиперсонично оружје. Водеће силе света такође раде на развоју новог хиперсоничног наоружања, али по том питању каскају.
„Ми полазимо од обрамбених потреба наше војске и морнарице. Наравно, пратимо и развој оружја у САД и земљама НАТО-а, јер је НАТО блок изазов за Русију, његове активности имају агресиван карактер. Зато пратимо развој оружаних снага на Западу. Наш Генералштаб надгледа све земље, али Кину не сматрамо војним противником, док су САД и НАТО у својим доктринама отворено изјавили да им је Русија противник и ми полазимо од тога.“
Експерт напомиње да се НАТО све више приближава границама Русије, али да је Москва спремна да одбије сваку претњу.
„Главна ствар је спречити чланство у НАТО-у постсовјетских држава – Украјине, Грузије, Јерменије, Белорусије. Москва ће се борити за то свим расположивим средствима“, нагласио је Коротченко.
Током прошле године Оружане снаге Русије добиле су више од 6.500 јединица новог и модернизованог оружја, а до краја ове године, у складу са Путиновим мајским указом, удео модерног оружја у војсци износиће више од 70 одсто.
Руски министар одбране Сергеј Шојгу је недавно обелоданио да се број високопрецизних крстарећих ракета у руској војсци увећао више од 30 пута од 2012. године, а број њихових носача више од 12 пута.
Шојгу је подсетио да војска почиње да користи савремену војну опрему, створену на основу дигиталних технологија и са елементима вештачке интелигенције, а на терену се већ налазе системи наоружања са новим физичким принципима. Према његовим речима, у процесу борбене обуке војска активно уводи коришћење роботских система и беспилотних летелица, чија употреба значајно повећава њихову борбену ефикасност.