08.08.2023. - 9:20
© Sputnik / Максим Захаров
Подаци Светске банке према којима је руски БДП мерен паритетом куповне моћи изнад немачког и највећи је у Европи, а руска привреда међу пет најјачих у свету, јасно су показали колико је по Запад била лоша одлука о антируским санкцијама. Исто тако је била лоша и перцепција снаге Русије коју су арогантно сматрали државом – бензинском пумпом.
На то за Спутњик указује економиста Иван Николић, коментаришући најновије податке Светске банке за 2022. годину, према којима је БДП Русије, према паритету куповне моћи, пети у свету, иза Кине, САД, Индије и Јапана. Фрапантна је чињеница, каже он, да је раст руског БДП-а у другом тромесечју ове године премашио пет одсто. У исто време, Немачка као најразвијенија привреда Европске уније суочава се са рецесијом.
Тог раста нема на Западу
„Стопа привредног раста од пет и више посто колико се бележи у овом тренутку, је више не само од Европе и од Запада где немате ниједну земљу која би испратила такву динамику. Ова динамика привредне активности превазилази чак и Кину. Мислим да је први пут у најмање пола века забележно да је у једном периоду од три месеца руска економија, глобално посматрано, у самом врху привредног раста“, констатује директор за развојне пројекте Економског института у Београду, др Николић.
То је, како истиче, право чудо, а да се притом, одржава и финансијска и монетарна стабилност.
„Девизне резерве су врло стабилне, готово да се ни за педаљ нису помакле, односно испразниле, у односу на почетак рата у Украјини. То је нешто око 490 милијарди долара и крећу се у оквиру од пет милијарди горе-доле. Дакле ништа. Инфлација је врло ниска. Енергетска изолација која је дошла са Запада има негативних ефеката, али је део тржишта обезбеђен на истоку. Иненађујуће је колико су други неенергетски сектори промптно позитивно реаговали на тај шок“, истиче наш саговорник.
Деманти америчке ароганције
То је, сматра он, најбољи деманти приче оних који су руску економију увек хтели да унизе сводећи је на државу – бензинску пумпу, како су то волели да кажу поједини Американци, сматрајући да се руска економија своди само на извоз енергената.
Да ли се то испоставило да су САД у ЕУ
санкцијама гађали Русију, а у ствари
погодили сопствену економију, да су оне како је то пророчки приметио
лидер Русије Владимир Путин „потпуна глупост“.
Николић на то одговара подсећањем да је већ почетком марта, одмах по отпочињању конфликта у Украјини, месечник „Макроекономске анализе и трендови“ чији је коаутор оценио да су неспретно постављене претпоставке и очекивања Запада за исход економског санкционисања Русије. Још тада је оцењено да је прецењен ефекат санкција на руску привреду, а потцењен ефекат тих мера на глобалне економске токове, а најпре Европу.
Добро се припремила
„Русија је, пре свега, успела да у кратком року пронађе супституцију робе која је стизала из Европе. Испоставило да то није ништа стратешки битно што би угрозило економску динамику Русије. Ту је била велика грешка у старту. Русија је управо захваљујући својој производној структури успела да убрза економски раст који је потекао од производње која је сад ослоњена на ратну економију“, објашњава овај економиста.
Једноставно, нужност је натерала људе, домаћинства и привреду да се престроје у кратком року да производе домаће и да купују домаће. Ових дана је, како подсећа, објављена вест да је производња у аутомобилском комплексу пре свега код домаћег бренда Ладе, увећана 160 посто на годишњем нивоу. Европа је, напросто, напустила тржиште или смањила понуду, или оставила те капацитете, које сада Руси користе, каже он.
„Интересантно је, а то је нешто што је и била припрема за овакав исход какав сад имамо, како се Русија врло брзо и ефикасно престројила у финансијском сегменту. Искључени из СВИФТ-а, међународног система плаћања, али је већ постојала алтернатива на неким сопственим платформама плаћања, коришћен је и кинески систем тако да ни у том сегменту по запад није било неког ефекта“, приметио је овај економиста.
Научене лекције
Очигледно је да су научили лекцији из 2008. године када су у време светске финансијске кризе претрпели велике губитке, али и из 2014. када им је Запад увео прве санкције. Сада су, каже, све дочекали добро припремљени, успешно се прилагодивши новим околностима.
С друге стране, Европа је још краје 2019. године у суштини већ била у техничкој рецесији и са украјинском кризом преко ноћи је додатно успорила, а све оно што се испољавало као слабост само је појачано као ограничење.
Поготово, додаје он, по њу је било погубно било то инсистирање на декарбонизацији, енергетској трансформацији за шта, показало се, Европа нема нити ресурса, нити у кератком року одговоре, јер су енергенти и сав тај инпут за производњу стизали са истока односно из Русије и Кине.
„Губитак руског тржишта које је огромно и са свим катастрофалним последицама рата које су задесиле Украјину, која је исто огромно тржиште за Европу, што је све заједно тржиште од скоро 200 милиона људи, је несагледив и ненадокнадив економски губитак за Европу у овом тренутку“, напомиње Николић.
Европа није смела, а Бајден није хтео да слуша
Уз све то Запад је имао погрешну перцепцију Русије и њене економије, мада су гласови разума још почетком јануара 2021. године упозоравили администрацију америчког председника Џозефа Бајдена да треба да промени начин размишљања о Русији.
Тако их је, како је пренео лист „Хил“,
Џошуа Хумински, директор Центра за обавештајна и глобална питања „Мајк Роџерс“
посаветовао да преиспитају односе са Русијом. Тај амерички политиколог је апеловао
да Русију схвате онаквом,
каква јесте, а не као државу – бензијску пумпу, цитирајући и Черчила – „Русија никада није тако снажна као што изгледа. Русија никада није тако слаба као што изгледа.
„То је та ароганција и погрешна процена у старту. Нереалне претпоставке које су, ако је то уопште и било у неком домену рационалног и у неком простору који је заиста дозвољавао аутономне европске одлуке, произвеле су такву реакцију Европе која је следила САД у санкционисању Русије“, каже наш саговорник.
Проблем је, како истиче, био у томе што Европа и Брисел нису имали довољно храбрости и самосталности да се одреде на прави начин према последицама појединих мера иако су макар у том енергетском сегменту знали да ће последице бити врло високе и да ће губици бити огромни.
Николић сматра да ће с обзиром на раст руске привреде од невероватних више од пет одсто у другом тромесечју, годишњи привредни раст пројектован на преко два одсто на крају године вероватно бити коригован навише.
