РУСКА ЦРНА УДОВИЦА ПОТАПА НОСАЧЕ АВИОНА: Мали брод је велика главобоља морнарице САД
Фото: Википедија
Он има брзину разарача, величину корвете, ватрена моћ му је на нивоу крстарице, а тајновитост дејства у рангу подморнице.
Руски пројекат малог ракетног брода 22800 „Каракурт“ ће у великој мери да промени тренутни однос снага на светским морима и океанима.
У петак је у Санкт Петербургу одржана церемонија спуштања у воду новог малог ракетног брода (скр. ру.МРК) „Тајфун“, који у себи обједињава све набројане квалитете које смо написали у сажетку текста. У 2017. години он је постао други брод класе Каракурт (име пројекта 22800 срб. Црна Удовица), који је послат на прво мини-путовање (у јулу месецу у воду је ушао његов претходник “Ураган“, који је комплетиран у Лењинградском бродоградилишту „Пела“). До средине наредне деценије, чак 18 бродова ове класе ће у ући у оперативне јединице руске морнарице. Свака руска флота ће у свом саставу имати по једну „ескадру“ ових изузетно опасних морских пловила.
Зашто је „Каракурт“ толико опасан, и на шта је све способан овај смртоносни „малишан“?
„Ураган“ и „Тајфун“ – представљају директне потомке малих ракетних бродова пројекта 21631 „Бујан-М“, који се налазе у саставу Балтичке и Каспијске флоте. Званична ознака ових МРК је заштита ближег појаса морске границе, тј. приобаља. Међутим, бродови класе „Бујан“ су доказали да су способни за извршавање далеко ширег спектра задатака, од оних за које су првенствено намењени. На пример, каспијска тројка класе „Бујан“ – „Град Свижск“, „Углич“ и „Велики Устјог“ – су из руских територијалних вода, у више наврата, плотунски испалили на десетине крстарећих ракета „Калибр“ по терористичким базама у Сирији, и тако директно садејствовали руским ваздушним снагама које су се налазиле на даљини већој од 1,500км!
Громовита ратна премијера ових руских бродова, није прошла незапажено. НАТО је био непријатно изненађен овим развјем догађаја. Они су после уводног шока смогли снаге да признају да су ови сићушни бродови, способни да угрозе и велике бродове НАТО, какве су ракетне крстарице или пак носачи авиона.
Међутим, током експлоатације бродова класе „Бујан“, откривени су бројни недостаци. Који?
Прво, ови бродови искључиво могу да делују у приобалном појасу, који је добро обезбеђен средствима ПВО. Наиме, бродови класе „Бујан“ имају доста слабо наоружање, посебно када је у питању противваздухопловна одбрана. Она се углавном састоји од артиљеријско-ракетних средстава кратког домета, што у данашње време представља заиста скроман, практично безначајан потенцијал.
Друго, овај брод је развијен за прилично мирне воде, какво је нпр. Капсијско море. На отвореним морима и океанима, које је често немирно, пловидба овим бродом уопште није пријатна, посебно када се нађе у олуји.
Треће, аутономија његовог боравка на отвореном мору износи свега 10 дана, што није довољно за дуга путовања.
За разлику од његовог претходника, мали ракетни бродови класе „Каракурт“ немају таквих недостатака. Упркос мањем депласману (око 800 тона), бродови ове класе за 50 одсто имају већу аутономију боравка на отвореном мору од „Бујана“. Главни пројектант бродова класе „Каракурт“ је Централни поморски конструкциони биро „Алмаз“. Инжењери који су пројектовали овај брод и које га познају практично у прсте, тврде да брод има далеко веће способности за пловидбу. Корпус „Урагана“ и „Тајфуна“ је направљен по тзв. стелт (невидљивој) технологији. У комбинацији са његовим малим димензијама (дужина 65 метара и ширина 10 метара) представља крајње сложен циљ за откривање и навођење ватре на њега, када су у питању и најмодерније против-бродске ракете које се налазе у арсеналу бродова НАТО.
Међутим, главни „адут“ који ће поседовати класа бродова „Каракурт“ везан је за њихов ударни ракетни потенцијал. После лансирања ракете, сваки брод постаје моментално видљив за велику већину непријатељских средстава осматрања. Али „Каракурт“ у том случају не остаје без заштите. Ови прилично жустри бродови, захваљујући својој изузетно снажним погонским агрегатима, могу брзо да нестану са лица места.
На пример, америчка ракетна крстарица типа „Тикондерога“ депласмана десет пута већег од „Каракурта“, у свом стандардном наоружању има 26 крстарећих ракета „Томахавк“ које су способне да нападну копнене и поморске циљеве на даљинама до 2.500 километара, у зависности од модификације ових ракета. За разлику од ње, свега три „Каракурта“ могу да пројектују исту, ако не и већу ударну моћ, на мете које се налазе на сличној удаљености. Хируршки прецизно и веома разорно (употреба у Сирији нас је у то дефинитивно уверила).
Једна „Тикондерога“ кошта целу милијарду америчких долара, док се за ту количину новца може изградити чак 30 „Каракурта“ са непојмљивом ватреном моћи!
Приметно је да су многи западни аналитичари већ уочили тенденцију руске морнарице да „минијатурише“ своја пловила. Конкретно, амерички часопис Тхе Натионал Интерест је у издању из 2015. године написао следеће: „Руска корвета наоружана са са осам крстарећих ракета „Калибр“, биће у стању да изведе разорнији напад од неупоредиво већег брода као што је то нпр. америчка фрегата „Оливер Хазард Перрy“ која се налази у наоружању РМ САД.
Повећана нервоза поводом нове руске доктрине у изградњи савремених пловила, могла се уочити и у листу Форбес: „Нове борбене могућности руске флоте ће озбиљно ограничити слободу маневра морнарице САД и НАТО-а, што ће захтевати вишеструко увећање трошкова у одбрамбеном буџету ових земаља.
Чак ће и мали руски патролни бродови, дакле они којима то до сада није био ни приближан задатак, имати способност далекометног девастирајућег напада употребом великог броја крстарећих ракета „Калибр“ и осталог високопрецизног оружја“.
