РУСИЈО, СРАМ ТЕ БИЛО: Зашто су твоје границе тако близу америчких база
Фото: in4s.net
Слободољубиви НАТО спроводи искључиво мировне војне вјјежбе које би, у случају најмање грешке, могле да изазову агресивну реакцију Русије која је превише близу маневара, наводи у сатиричном чланку Хафингтон пост.
Аутор савјетује Алијанси да престане да игра скупе војне игре и да почне да троши милијарде долара на нешто корисно.
„Изгледа да НАТО намјерава још једном да се нађе у Гинисовој књизи рекорда (и то не за најдужу окупацију Авганистана у савременој историји – Алијанса ионако има све почасти и привилегије које се добијају за овакво достигнуће)“, пише лист.
Аутор текста сматра да ће НАТО ући у историју због једне друге одлуке, која је, уосталом, подједнако бескорисна као и окупација Авганистана.
Ријеч је о војним вјежбама Алијансе у Пољској, највећих размјера још од периода Хладног рата.
„НАТО спроводи велике ’одбрамбене‘ војне вежбе на граници с Русијом. Чак и најбезначајнији пропуст могао би да испровоцира рекацију тих плашљивих Руса. Због чега би уопште Русија смјештала своју земљу тако близу нашим војним базама и мирним међународним војним вјежбама?“, пита се аутор текста Рајли Вагамен.
Он читаоцима предлаже да изведу експеримент: да направе списак земаља с највећим трошковима на одбрану и да их упишу у два ступца.
С једне стране биће, пише аутор, „НАТО и љубитељи слободе“, а с друге – „осовина зла“.
У првој колони ће, наравно, бити све земље НАТО-а, а Русија, Иран, Кина, Северна Кореја, ДАЕШ, Дарт Вејдер и њима слични биће у другој. „Они су, ваљда, сви савезници?“, пише аутор.
Вагамен потом предлаже да се сви одбрамбени буџети земаља саберу и да се погледа резултат.
Ради прегледности аутор предлаже да се упише и број војних база у иностранству и број земаља у којима су извршили инвазију, „ослободили“ их или бомбардовали у протеклих 25 година.
Лист наводи да је Варшавски пакт одавно престао да постоји, док се НАТО осјеца одлично и чак прима нове чланице.
Вагамен подсјећа да је Хладни рат већ једном био. „Историчари се загледају у прошлост и питају се: због чега је тако много људи тако дуго и мирно трпјело ту бесмислицу која је тако скупо коштала, и када је ријеч о новцу, и када је ријеч о људским животима“, пише аутор.
„Можда бисмо могли да престанемо да играмо ову игру с улозима израженим у билионима долара и да умјесто тога изградимо болнице или нешто слично? Унапријед се захваљујем“, закључује Вагамен.
