Русија упозорава: Европа је освојена – пад наталитета и похлепа капиталиста рашчистили пут мигрантима

ФОНДСК: Владислав Гуљевич

У Њемачкој је арапска реч „Иншалах“ (у преводу – ако таква буде Алахова воља, и сматра се знаком понизности вјерника пред вољом Свевишњег) по први пут је ушла у рјечник њемачког језика аутора К. Дудана. Овај рјечник у њемачкој лексикографији аналоган је Даљевом Великом рјечнику руског језика. Промјене у њемачкој и шире, европској култури, под притиском тока миграната – више су него евидентне.

Становништво Европске уније од јануара 2020. године броји око 747,5 милиона (9,78% свјетске популације). Најмање становништва живи у најбогатијим регионима ЕУ – Сјеверна Европа има око 106,2 милиона становника, а Западна Европи 196,1. 152,2 милиона људи живи у Јужној Европи, а Источна Европа, са 293 милиона, је најнасељенија.

Проценат миграната у популационој структури земаља ЕУ, као и проценат муслимана у структури миграната – непрекидно расте.

Луксембург је прије свих, већ 2016. године, имао 45,9% становника који су поријеклом из других земаља. Слиједе Швајцарска (29,6%), Шведска (18,5%), Аустрија (17,4%).

За многе европске државе њихова колонијална прошлост претворила се у велики терет, и трпе константан прилив становништва из бивших колонија. У Португалу је највише миграната из Анголе, у Шпаније са Кубе, у Великој Британији из Индије, у Француској из Алжира. Учешће Африканаца међу мигрантима у Белгији и Италији достиже 48,7%, односно 26,9%.

Након пропасти колонијализма, успостављене везе између метропола и њихових бивших колонија нису раскинуте, иако су корјенито измијењене. Дакле, тренутни вектор пресељења је историјски одређен. Из колонија долази „путнички ток“ због познавања језика бивше метрополе, а и некадашње метрополе обично више воле мигранте из бивших колонија.

Према подацима истраживачког центра Pew Research, чак и ако миграције у Европу дођу на нулу, удио муслимана у европском становништву повећаваће се током наредних деценија, и до 2050. године достићи ће од 7,4%-14% (са садашњих 5%). Тренд се објашњава једноставно: муслимани су у просјеку 13 година млађи од домицилног становништва, а муслиманке имају у просјеку једно дијете више од Европљанки.

У Италији само 33,3% свих миграната долази из европских земаља. У Шведској – 27,4%, Белгији – 22,6%. У Њемачкој ће до средине 21. вијека муслимани чинити од 11% до 20% становништва, у Шведској – 21-31%.

Афрички мигранти чине само 10% миграционог потенцијала Црног континента (90% афричких миграната креће се унутар Африке). ЕУ са посебном пажњом прати Нигерију (најмногољуднију афричку државу) и Нигер – замљу са највишим наталитетом на свијету (7,3 дјеце по 1 жени). До 2050. године Нигер ће имати становника колико и Њемачка, док ће Нигерија имати 4 пута више становника од Њемачке – око 300 милиона људи.

Што је најважније, европске земље не могу одбити мигранте – њихове економије не могу одољети „зову“ јефтине радне снаге. Њемачка троши 9,9% свог БДП-а на интеграцију придошлица, али очекује да ће захваљујући њима до 2026. године зарадити 65 милиона евра. Са њемачком радном снагом то би било немогуће. Економски раст у нордијским земљама већ би 2019. био нижи за 2,5% да није јефтине радне снаге из Азије и Африке.

Источна Европа је дуго била периферија за мигранте, али ситуација се мијења. Пољска повећава квоту за рад из земаља у Азији и Африци. Уз кредите из ЕУ, по први пут у својој историји претвара се у примаоца миграната из удаљених и културно далеких земаља.

Масовно долазе Вијетнамци и Индонежани. Истовремено, пољски послодавци примјећују исцрпљивање миграционог потенцијала Украјине. Уместо претходних 1,5 милиона, Пољска сада запошљава 900 хиљада Украјинаца. Сходно томе, број придошлица из Етиопије, Непала, Бангладеша, Филипина, Тајланда, Индије и Кине расте.

Брисел нема ефикасну стратегију за рјешавање миграционе кризе. Можете се сјетити закона 2015/36, који су власти Нигера усвојиле под притиском ЕУ, како би блокирали приступ миграната Либији. Закон криминализује пружање илегалних услуга мигрантима, али његова примјена лишила је прихода на хиљаде породица у Нигеру, а мигранти су почели да иду у Либију преко Алжира.

Отварање више од тридесет центра за прихват миграната у Либији такође није помогло. У држави, уништеној европским бомбама, администрација таквих центара успјешно преузима улогу кријумчара.

Према прогнозама демографа, становништво Африке ће се скоро удвостручити у наредних 30 година, азијско становништво такође је на врхунцу раста. У Европи је супротан тренд – колосални пад наталитета. Све указује да ће до краја 21. вијека Европљани живјети у потпуно другачијој Европи.

Иншалах.