Русија убацила у другу брзину, Авдејевка је прекретница

Пад Авдејевке је прекретница у симболичком смислу зато што је суштински постало јасно да је рат готов оног момента када је Русија решила да убаци у другу брзину и што је почела да преоријентише индустрију на ратну производњу, што државе Запада које подржавају Украјину нису у стању да ураде.

Овако професор Правног факултета у Новом Саду Бранислав Ристивојевић за Спутњик коментарише вест да је руска војска заузела Авдејевку, у Доњецкој области. Он подсећа да се Авдејевка утврђивала још од 2015. и да је на целој линији фронта тај одсек био заиста најбоље припремљен – имао је бетонска утврђења, а не привремено ископане ровове што је био тежак подухват у војничком смислу. Међутим, Авдејевка у војничком смислу можда и не значи много, него је више прекретница у психолошком, политичком и симболичком смислу.

„Она је као Стаљинград нацистичкој Немачкој који је сваком разумном човеку био прекретница рата само није онима који су своје животе до краја инвестирали у ту идеологију. Свима другима јесте. У Немачкој су атентати на Хитлера почели тек после Стаљинграда, пре тога нико није хтео да га смењује, јер су били убеђени да он добија рат“, образлаже Ристивојевић у емисији „Од четвртка до четвртка“.
Авдејевка — симболичка прекретница
По мишљењу Ристовојевића, највећи успех Англосаксонаца у Другом светском рату је то што су успели да Хитлера окрену на Совјетски Савез. Стаљин је то врло добро знао и споразум Молотов–Рибентроп је у суштини био покушај Совјетског Савеза да купи време и да се припреми за тај рат а дошао је након Минхенског споразума тадашњег британског премијера Невила Чембрлена, Мусолинија и Хитлера кад је Стаљину послало јасно да су тим споразумом Француска и Енглеска окренули Немачку на исток. Да би се обезбедио да врати Хитлера на запад Стаљин је позвао Рибентропа у Москву и договорили се да га потпишу, објашњава наш саговорник.

Ристивојевић подсећа да је и искрцавање у Нормандији било после Стаљинграда када су схватили да ће Руси ући у Берлин и да не би Совјетски Савез освојио целу Немачку, они су се искрцали у Нормандији. Иначе, пре тога су имали намеру да оставе Совјетски Савез да искрвари у рату са Немачком, каже он.
„Данас је Авдејевка прекретница у симболичком смислу зато што је суштински постало јасно да је рат готов онда када је Русија решила да убаци у другу брзину, а да западне државе које подржавају Кијев то не могу и нису у стању да ураде. То су друштва која су своју безбедност уласком у НАТО препустила одавно Американцима. Они им плаћају да на њиховој територији стационирају оружје, базе, атомско оружје. Шта су заузврат добили, добили су — богатије друштво, јер немају издвајања за одбрану”, наводи наш саговорник.

Запад имао две године да покаже у ком правцу се развија
Узимајући за пример Немачку, Ристивојевић констатује да је та земља претходне три-четири деценије финансирала модел социјалне правде кад нису морали да купују атомско оружје, бродове, тенкове и авионе, а давали су добре пензије и стипендије. Све то је, како каже, било могуће захваљујући куповини јефтиног гаса од Руса који су прерађивали у технолошки високо захтеван производ и онда га продавали назад Русима, Кинезима и целом свету — сјајно.

„То је први схватио Доналд Трамп који је рекао да САД не намеравају да плаћају одбрану свима у НАТО и да чланице морају да издвајају за одбрану два одсто БДП-а, што је поновио и у овој кампањи. Хоћете да ратујете у Украјини — може, али онда сами морате да издвајате финансијска средства. Међутим, рекао је и да, ако хоће да их Америка штити, онда за то морају да плате”, наводи Ристивојевић.
На спекулације да ће уколико се сукоб продужи, западна војна индустрија бити јача, а Русија све слабија, Ристивојевић каже да су западне земље имале две године да покажу у ком правцу се развијају. Уместо тога, истиче он, Запад је постигао то да руска привреда стоји никад боље и да је по номиналном нивоу БДП-а претекла чак и Немачку. Објашњава да је томе делимично допринео и пад немачке привреде, јер је постала мање конкурентна у целом свету, јер више не плаћа гас по привилегованим ценама које им је омогућавала Руска Федерација. Сада га, каже он, плаћају Американцима четири, пет пута скупље.

Неизабране елите ће сломити зубе на улицама
Верујем, наглашава Ристивојевић, да већина запраних демократија данас пролази кроз дубоку кризу и то је разлог због ког имамо толико протеста и људи на улицама, а не постоји више земља у Европи у којој не расте популарност екстремне до умерене деснице.

„То је законитост до које долази када ви покушавате, а то је оно што се годинама већ дешава у комплетној западној цивилизацији, да неизабраним елитама поверите моћ одлучивања. Тиме институцију непосредних избора, на којим би требало да се изврши трансмисија народне воље у политичке одлуке, просто дезавуишете“, сматра наш саговорник.
Политичке одлуке у већини западних земаља су готово пресликане, каже Ристивојевић и наглашава да изгледа као да се оне доносе из једног центра без обзира које партије су где на власти и ко је колико добио на изборима — с којом год причом дођете на изборе, ви после доносите исте одлуке.

„Због политичке мудрости, чини ми се да ће те неизабране елите пре сломити зубе на улицама него што ће се сломити та друштва али ће за њих ипак бити касно“, оцењује наш саговорник.