РУСИЈА: Сто научника у Новосибирску ради на пронaлaжењу вакцине и лекa против короне

Победници кризе изазване вирусом корона биће они који буду имали најмање мртвих и који први направе вакцину против овог вируса, а Русија има добре шансе за то. На томе ради чак 100 научника у центру „Вектор” код Новосибирска, каже за Спутњик дугогодишњи дописник Новости из Москве Бранко Влаховић.

Описујући ситуацију у Русији са епидемијом короне, саговорник Спутњика каже да су власти на време затвориле границу према Кини и у почетку је било само пар оболелих, али када је стигао талас људи из Западне Европе од око 800.000, број оболелих се повећао. Зато је предузет низ оштрих мера, а најригорозније су у Москви, каже Влаховић.

Он оцењује да се руски здравствени систем доста успешно носи са растом броја оболелих од новог вируса.
„Градоначелник Москве Сергеј Собјањин је рекао да су спремни да обезбеде чак 20.000 кревета у болницама”, наводи Влаховић.

Цео Научни центар посвећен тражењу лека и вакцине

Како додаје, Русија може да се похвали и тиме што има велики број научника који ради на проналажењу лекова и вакцине против нове болести, а „они који направе лек за нову болест постаће још траженији и цењенији у свету“.

Један од таквих центара је и „Вектор“ код Новосибирска, где око 100 доктора и магистара наука ради на новој вакцини. Та врхунска научна установа сарађује са бившим совјетским републикама, али је, истиче Влаховић, због отворености Русије спремна да своја знања подели са осталим светом.

Политички аналитичар Драгомир Анђелковић сматра да се Русија добро хвата у коштац са епидемијом и зато што је једна од земаља које имају општу војну обавезу, а такве државе по правилу располажу и медицинским системом који може брзо да се надогради „по систему лего-коцкица“.

„Самим тим има и здравство које може да прати ванредну па и ратну ситуацију са свим могућим складиштима, резервама. Отуда кад је наступила епидемија Русија може да каже да има и велики број резервних респиратора”, каже Анђелковић. Он додаје да Русија има и Министарство за ванредне ситуације, што је још једно објашњење зашто држава може добро да функционише у кризи.

Анђелковић напомиње да су Руси показали и да су солидарни са другима, што је, каже, уобичајено за Словене, па су прискочили у помоћ Италији, Сједињеним Државама, Србији.

Свака помоћ драгоцена

Наш саговорник констатује да је Москва помогла Србији чим је добила такав захтев.

„У оваквим околностима свако чека захтев. Ако Србији не треба помоћ, нападно нуђење помоћи би могло да се тумачи у стилу – убацују се, а нико их не зове. Москва је имала одмерен став, чекала је. Оног тренутка кад је стигао захтев Србије, Руси су дали помоћ”, каже аналитичар, подсећајући да две земље имају споразум о стратешкој сарадњи и да се Русија увек максимално одазивала „на сваки миг из Србије”.

Притом, истиче он, Русија је кључни партнер Србије у свакој области, од елементарних непогода до енергетике и одбране националних интереса по питању Републике Српске и Космета.

Према речима Бранка Влаховића, кад је криза, сваку помоћ треба ценити и не треба рангирати ко је Србији дао више а ко мање.

Србији је од почетка епидемије коронавируса стигла помоћ у санитетском материјалу и стручњацима из Кине а недавно и из Русије, а како примећује Влаховић, обе помоћи су драгоцене и обе земље су пријатељски натројене према нама.

Он подсећа да су руски званичници и раније најавили да ће помоћ Србији стићи, додајући да је сасвим нормално да је Русија прво помогла Италији где је умирало много људи и ситуација била много тежа него у Србији.

Минимизирање руске помоћи Италији

Коментаришући руску помоћ Италији, али и неке медијске написе који покушавају да је минимизирају, Влаховић каже да су Руси имуни на такве коментаре. Наиме, италијанска „Стампа” је недавно објавила чланак у коме се тврди да је 80 одсто санитетског материјала који су Руси послали мало корисно, а да међу руским лекарима сигурно има и агената руске војне обавештајне агенције ГРУ.

„Да су Руси тамо послали пет пута већу помоћ нашли би се неки који ће то да омаловаже. Међутим, за Русију је важније нешто друго: ма каква била пропаганда на Западу, италијански народ ће да запамти тај гест. Није битно колико је авиона стигло, да ли ј е та опрема најефикаснија, најважније је да су Руси дошло тамо с најбољим намерама”, наводи Влаховић, напомињући да је пре Руса цела западна Европа имала шансу да покаже Италији да су истинска заједница, али то нису учинили.

Према речима Анђелковића, Русија се дуго суочава с таквом врстом пропаганде и не обазире се на то.
„Прича да ће Руси да шпијунирају по Италији подсећа на оне о хуманитарном центру у Нишу где је петоро људи представљано као опасност за НАТО пакт. Или кад су стигли руски ’панцири‘ у Србију у бугарској штампи је подигнута паника. Ако њима петоро специјалиста у Нишу или 80 стручњака у Италији руше НАТО, онда је НАТО бесмислена конструкција. Ради се о најпрљавијој пропаганда и велики део италијанске јавности зна да је то лаж”, уверен је Анђелковић.