Пољопривреда је у Русији постала најбрже растућа грана економије, па сада ова земља извози више пољопривредних производа него оружја.

Руски извоз пољопривредних и прехрамбених производа порастао је 16 пута од 2000. године. Русија је постала светски лидер у извозу пшенице, а по појединим робним производима сврстала се међу три највећа извозника у свету. Осим тога, руски произвођачи већ у потпуности обезбеђују целу државу пилетином и свињетином, иако је раније све то увожено, и то у великим количинама.

„По питању замене увоза, успели смо да урадимо много. С моје тачке гледишта, најважније је да је пољопривредни сектор добио врло озбиљан подстицај за развој, и сада задовољавамо своје потребе када је реч о готово свим пољопривредним прехрамбеним производима. То су и шећер и свињетина и производи од поврћа и тако даље. Једино нисмо достигли тако висок ниво када је реч о млеку и о производњи говеђег меса. Међутим, овде се мора рећи да је то индустрија која има дужи развојни циклус од петогодишњег периода, иако смо се тиме бавили и пре него што је ембарго уведен са наше стране, као одговор на америчке санкције. То захтева веома велика улагања и уопште је та индустрија у свим земљама прилично проблематична и није је лако развијати“, каже руски експерт Михаил Бељајев.

Он додаје да је Русија већ постала главни извозник пшенице. Поред тога, извозе се и друге врсте житарица, биљно уље и месо, а главни купац у области пољопривредних производа је — Кина.

„То је, по мом мишљењу, велико достигнуће. Како је то постигнуто? То се у одређеној мери критикује. Иако су то биле принудне мере, главна ствар је резултат. Показало се да смо се у одређеној мери ’оградили‘, тачније: ограничавање конкуренције из других земаља које се баве производњом пољопривредних производа створило је повољне услове за развој наше пољопривредне производње, коју смо смо почели активно и да стимулишемо. Ове две мере су дале такав резултат“, каже Бељајев.

Бељајев одбацује критике да су због санкција и контрасанкција цене на прехрамбене производе порасле, а да Русија не производи довољно деликатеса.

„Као прво, деликатеси из увоза се већ у одређеној мери замењују домаћим производима, и то прилично успешно, а ту пре свега мислим на сиреве и друге производе, а што се тиче раста цена, морам рећи да током ових пет година инфлација није мировала. Стога, требало би сагледати повећање цена пољопривредних производа у оквиру општих цена и разумети да цене пољопривредних производа расту брже него што расту цене основних производа. Мислим да би овде требало активније да ради наша противмонополска служба, која би требало да види како се цене формирају управо на крајњој малопродајној вези и сматрам да ће овде ситуација бити доведена у ред. Такође сматрам да, ако желимо да се ови успеси наставе, и то не само у пољопривредном сектору, већ уопште и у свим осталим, не би требало да придајемо велику пажњу таквим спољним факторима, већ би требало да почнемо више да стимулишемо општу економску климу, што ће нам омогућити да интензивирамо и инвестициони и производни процес“, сматра Бељајев.

Подсетимо, односи Русије и Запада су се погоршали 2014. године због ситуације у Украјини. ЕУ и САД почеле су да уведе рестриктивне мере, не само против појединаца и руских компанија, него и против читавих сектора руске економије.

Као одговор на то, Русија је ограничила увоз хране из земаља које су јој увеле санкције: САД, ЕУ, Канаде, Аустралије и Норвешке. Тако је рат санкцијама успела да преокрене у своју корист. За пет година смањила је увоз хране за 31,2 одсто — са 43,3 милијарде долара 2013. године на 29,8 милијарди 2018. године. Руски пољопривредници су успели да обезбеде потребан обим производње да би задовољили домаће потребе и да би активно развијали извоз. Према подацима руског Министарства пољопривреде, 2018. године Русија је извезла храну у вредности од 25,8 милијарди долара, у поређењу са 16,8 милијарди долара 2013. године. Очекује се да ће се до 2024. године извоз хране повећати на 45 милијарди долара годишње. Да би се постигла овај циљ, држава ће издвојити 406,8 милијарди рубаља.

Велики број западних медија често пише о „економском краху“ Русије услед санкција западних земаља, али руски званичници су у више наврата истицали да су им санкције помогле да реорганизују своју привреду, као и домаћу производњу, те да оснаже трговинске односе са другим земљама, попут Кине и Индије, Латинске Америке и низа других земаља. Чак и неки западни аналитичари истичу да су западне санкције и руске контрасанкције биле „поклон“ за руску пољопривреду. Како кажу аналитичари — ефекат од контрасанкција био је такав да су неки представници грана руске економије, које су само делимично у вези са пољопривредом, такође почели да моле да им уведу санкције.

Недавно уведене америчке царине на различиту робу присиљавају многе земље да траже друга тржишта за продају и куповину различите робе. На пример — Кина убрзано постаје тржиште за соју и сунцокрет из Русије, чиме замењује америчке производе.

Руски медији су на основу статистичких података Федералне царинске службе израчунали да би губици страних земаља од прехрамбеног ембарга, који је Русија увела као одговор на санкције Запада, могли да износе око 8,3 милијарде долара годишње.

Већина производа се увозила из земаља ЕУ — готово 5,9 милијарди долара. Главни добављачи били су Пољска, Аустрија и Холандија. Највише су се увозиле месне прерађевине — испоруке су износиле 818 хиљада тона и процењене су на 2,1 милијарде долара. На другом месту су били млечни производи — 464 хиљаде тона за 1,8 милијарди долара, а на трећем — риба и морски плодови — 546 хиљада тона за 1,7 милијарди.

„Наравно — 8,3 милијарди долара је мало новца за ЕУ, али је чињеница да је то и приметно. Приметно је зато што су ти губици концентрисани у одређеним индустријама и у одређеним регионима, па су они веома значајни. На пример, за северну Италију губици су били уочљиви, као и за низ индустрија у Немачкој и за пољопривредни сектор Француске. У низу индустрија и региона ови губици изазивају врло озбиљно незадовољство и забринутост“, каже за Спутњик руски експерт Андреј Суздаљцев.

Према његовим речима — земље које су због санкција и контрасанкција изгубиле свој тржишни удео у Русији, мало је вероватно да ће га икада вратити. Како је објаснио, ради се о томе да данас није проблем производити, већ продати, и изузетно је тешко пронаћи нова тржишта. Експерт подсећа да је Русија више пута упозоравала своје партнере да ће, ако напусте руско тржиште, бити практично немогуће да се врате, јер ће њихови производи бити замењени или руским производима или производима из земаља које не подржавају санкције.