Руска православна црква и део потомака царске породице и даље сумњају у аутентичност посмртних остатака Николаја II, његове супруге и петоро деце, које су бољшевици стрељали 1918. године и на брзину сахранили на подручју Јекатеринбурга. То је један од разлога што је пре две године обновљен „царски случај“. Ипак, ни званична истрага, ни Црквена комисија, која са њом ради, нису дале одговор на питање коме заиста припадају „јекатеринбуршки остаци“.

Иако истрага није у потпуности завршена, резултати експертиза доносе нове чињенице о околностима смрти породице Николаја II и уништавању њихових тела, мада резултате тек треба анализирати, речено је на конференцији „Случај о убиству царске породице: нове експертизе и материјали“, одржаној у московском Сретенском манастиру, на којој су се окупили истражитељи, форензичари, судски вештаци и други експерти, као и историчари, антрополози и свештенство.

Патријарх московски и целе Русије Кирил је изјавио да не разуме зашто совјетске власти нису уништиле тела царске породице, закопане у близини Јекатеринбурга, ако су она стварно аутентична.

Патријарх је додао да за то „питање не постоји одговор заснован на доказима — постоје само претпоставке“.

Неки стручњаци претпостављају да су се „совјетске власти осећале довољно јако и да су веровале у то да нико не може да пронађе посмртне остатке“.

„За нас није само питање како је извршено то убиство, шта је све то означавало и да ли пронађени посмртни остаци припадају царској породици. То питање је повезано са духовним животом нашег народа, пошто је царска породица канонизована и дубоко поштована у народу. Зато немамо права на грешку“, истакао је руски патријарх. Он сумња и у верзију о потпуном спаљивању царских остатака, с обзиром да је и сам био сведок процеса кремације умрлих у Индији и да „свеједно, остају делови тела“.

Истражни органи су у обновљеној истрази о убиству царске породице обавили више од 30 експертиза и испитали више од 20 људи, који су пронашли посмртне остатке и учествовали у ископавању, али се, како је наглашено, истрага наставља.

Обављају се темељне анализе посмртних остатака, који су пронађени у две гробнице у Поросјонковом логу. Експерти треба да открију узроке смрти, установе пол и евентуалне родбинске везе, као и да идентификују различите повреде.

Реч је о посмртним остацима деветоро људи, који су пронађени 1991. и 2007. године. Прво су 1991. године у масовној гробници у близини Јекатеринбурга пронађени остаци, како се верује, Николаја II, његове супруге Александре и три ћерке. Две године касније, 1993. године, покренута је истрага о убиству породице Романов како би се идентификовали остаци царске породице и њихових слуга. Истрага је обустављена 1998. године „због смрти починилаца злочина“.

Међутим, истрага је поново покренута 2007. године, када су се појавили нови докази — откривени су остаци Николајеве двоје најмлађе деце, ћерке Марије и јединог сина, царевића Алексеја. Тада су пронађени фрагменти костију и зуби жене и детета.

Истрага сада разматра све верзије убиства чланова царске породице, укључујући и ону о уништавању тела у Гањиној јами, а у те сврхе обављају се и молекуларно-генетске експертизе.

Председник Удружења за судску медицину Северозапада Русије и председник Међународног конгреса судских медицинара Вјачеслав Попов је сигуран да тела породице Николаја II, њихових слуга и доктора Боткина нису могла у потпуности да буду уништена сумпорном киселином и спаљивањем.

Он је рекао је да су експерименти спроведени не само уз употребу концентроване сумпорне киселине, већ и у комори за кремирање, што је довело стручњаке до закључка да је на тај начин немогуће потпуно уништити тела.

Попов је такође истакао да се захваљујући новим технологијама могу очекивати објективни закључци експерата, а да је по први пут урађена мултиспирална томографија посмртних остатака, која је потврдила „стари карактер повреда“ пронађених на „лобањи број четири“. Према његовим речима, управо та лобања са великом вероватноћом припада цару Николају II. Повреде, како је навео, веома подсећају на оне које је цар задобио приликом покушаја атентата у јапанском граду Оцу, 1891. године.

Значајан део чланова Црквене комисије готово да нема сумњу да је убиство цара Николаја II и његове породице било ритуално, али та верзија, како је наглашено, тек треба да буде доказана.

„То што императора, па чак и оног који се одрекао престола, убијају на тај начин и то што су жртве биле ’подељене‘ међу убицама, о чему сведочи Јуровски (један од учесника стрељања), и што су многи хтели да буду убице цара, говори о томе да је то могло бити ритуално убиство“, рекао је епископ Јегорјевски Тихон (Шевкунов), секретар Црквене комисије за проучавање резултата истраживања остатака, додавши да већина чланова Црквене комисије не сумња да је то било тако.

Марина Молодцова, виши истражитељ за посебно важне случајеве Истражног комитета Русије, каже да ће бити спроведена и психолошко-историјска експертиза, која треба да реши питање о могућем ритуалном карактеру убиства, као и експертиза о белешкама Јакова Јуровског, који је руководио стрељањем царске породице, пошто постоји сумња у аутентичност тих записа. Она додаје да још није завршена молекуларно-генетска експертиза, а такође и експертиза земљишта како би се утврдила вероватноћа спаљивања царске породице.

„Обављање експертиза тражи време“, закључила је она.

Василиј Христофоров, главни научни сарадник Института руске историје РАН и историјски истраживач који ради за руске специјалне службе, оповргао је гласине да су бољшевици одсекли главу Николају II и послали је у Кремљ. Према његовим речима, та информација није потврђена у истрази.

Шеф Одељења за судску медицину и идентификовање личности Руског центра за судско-медицинску експертизу Виктор Звјагин сматра да и даље треба истраживати место где су пронађена тела царске породице. Према речима експерта, такав закључак је изведен на основу „величине пронађених фрагмената костију и зуба“, који, како се претпоставља, припадају деци цара Николаја II, царевићу Алексеју и великој кнегињи Анастасији.

Звјагин је навео да је било достављено 46 фрагмената костију, од којих је већина имала масу мању од грама. Осим тога, тамо су пронађени и фрагменти костију који не припадају људима.

„Резултати показују да је откривено само једно од неколико места покопавања и да је неопходно наставити претрагу (гробнице). Постоје информације да је пронађено неколико места где је остатке могуће пронаћи помоћу 3Д радара“, рекао је Звјагин.

Подсетимо, Николај II, његова супруга и петоро деце, убијени су 1918. године по наређењу бољшевика, после Октобарске револуције. Њихова тела су бачена у рударско окно, а затим на брзину закопана у близини Јекатеринбурга, на Уралу.

Више од 70 година нико није знао где је тачно сахрањена царска породица. Причу о убиству царске породице прате разне верзије, истинита и лажна сведочења учесника, бројне легенде и мистерија о томе да ли је неко од Романових, ипак, преживео.

Званично призната експертиза каже да је „ДНК анализом доказано да су у близини Јекатеринбурга пронађени остаци чланова царске породице“. На годишњицу стрељања, 17. јула 1998. године, сахрањени су уз највеће државне почасти у Петропавловској цркви у Санкт Петербургу, где почивају сви Романови. Руска православна црква је 2000. године канонизовала чланове царске породице.