Стратфор у својој анализи прво указује да руска „концепција” полази од процене да није велика опасност да дође до избијања великог рата међу великим силама.

Упркос томе, наводи Стратфор, у Москви се сматра да се повећава опасност да сама Русија буде увучена у регионалне конфликте.

Један од главних закључака „Концепције” је да се глобалне противречности заоштравају и да ће се то наставити.

Стратфор констатује да се у документу Сједињене Државе и њихови савезници критикују због покушаја обуздавања Русије и подривања регионалне и глобалне стабилности. Поред осталог: примицање инфраструктуре НАТО границама Русије.

Под америчком шпијунско-аналитичком лупом се околности под којима се појавила „Концепција” виде и оцењују овако:

„Нова стратешка концепција је важна потврда да се Русија данас налази у апсолутно другој стуацији него што је била 2013-те. Сам документ се у Кремљу разматрао дуже од годину дана јер је Москва вагала како да реагује на конфликт у Украјини који траје и на западне санкције. У поређењу са 2013-ом, појавило се неколико индикативних разлика”.

А саме разлике Стратфор `разврстава` на следећи начин:

„У новом документу се користе знатно оштрије формулације поводом НАТО. У њему се тежиште преноси на регионална питања и стабилност на Блиском Истоку и северу Африке, са позивањем на формирање коалиције за борбу против Исламске државе. Осим тога, одређеније је указано да Русија пристаје да има посла са САД само на принципима међусобног уважавања”.

У овом контексту се посебно апострофира: „Најважније је што се подвлачи заоштравање глобалних противречности са упозорењем да ће се регионалне државе чешће уплитати у регионалне конфликте који ће бити бременити ескалацијом криза”.

Стратфор процењује да политичке промене у САД и Европи могу повећати утицај Русије у земљама бившег СССР, а да Кијев истовремено може остати без беспоговорне подршке Запада у свом конфликту са Москвом.

Владимир Путин је указ о новој Концепцији спољне политике Русије потписао 1. децембра.

У њој је једна од полазних тачака ова: „Сужавају се могућности историјског Запада за доминирање у светској економији и политици. Јасно се манифестују многоликост култура и цивилизација у свету, као и постојање мноштва модела у развоју држава”.