РУСИЈА: Кнежевић у Вороњежу открио спомен-плочу адмиралу Змајевићу

Данас је у Вороњежу предсједник ДНП-а и члан Предсједништва ДФ-а Милан Кнежевић који предводи делегацију антифашиста у Русији, заједно са Љубомиром Радиновићем, предсједником Друштва руско-српско-црногорског пријатељства „Словенски мост“ и морнаричким ветераном Валаријем Расторгујевим, открио спомен-плочу чувеном адмиралу руске флоте, члану Адмиралитета Царске Русије и оснивачу Каспијске флотиле Матији Змајевићу.

„Ово је само један дио заједничке историје коју дијеле руски и црногорски народ кроз вјекове,“ казао је Кнежевић и нагласио:

„Ја сам увјерен да ћемо ту историју, коју ових дана обиљежавате кроз отварање ове спомен плоче, бити дужни да чувамо као залог за будуће генерације.“

Кнежевић се захвалио Друштву руско-српко-црногорског пријатељства „Словенски мост“ и граду Вороњежу „увјерен да ће односи Црне Горе и Русије бити на понос и, да ћемо оваквих спомен-плоча и споменика о заједничкој историји Црне горе и Русије имати и у будуће и у Црној Гори и у Русији.

Слава Русији, слава Црној Гори и Србији!“

На свечаности поводом откривања спомен плоче говорили су функционери Вороњешке области и истакнути руски књижевници.

Адмирал Матија Змајевић имао је богату каријеру. Руски цар Петар Велики му у Петровграду, након пријема у службу додјељује чин капетана бојног брода.

Већ 1714. Змајевић постаје капетан-комодор, судјелује у бици код Ханкоа (као заповједник првог састава руских галија) те заробљава шест шведских ратних лађа и једну фрегату са шведским заповједником. Унапријеђен је у контраадмирала 1719., а исте године са 143 ратна брода под својим вођством у одлучној бици наноси Швеђанима тежак пораз због чега Шведска мора да склопи мировни уговор у Нyстадту (1721.). Исте године постаје вицеадмирал, 1722. заповједник је лаке флоте, а 1723. повјерено му је вођство над градњом ријечне флоте на Дону.

На вијест о царевој смрти (1725.) Змајевић се враћа у Петроград, гдје му је приликом Петровог посљедњег испраћаја додијељена част да у погребној поворци носи царску круну Романових.

Царица Катарина I.(1725.—1727.) одликује Змајевића тек установљеним велередом Александра Невског, а 1727. именује га адмиралом, чиме је досегао највиши чин у руској морнарици. На основу писама из 1727. године сазнаје се да је руска флота у доба Змајевићевог врховног заповједнишва имала 17 великих линијских бродова, 145 галија, 30 бригантина и око 400 мањих пловних јединица.

Црногорску делегацију антифашиста, која борави ових дана у Русији поводом прослављања Дана побједе, сачињавају предсједник ДНП-а и посланик у Скупштини Црне Горе Милан Кнежевић, посланик и предсједник Института за српски језик и књижевност Будимир Алексић, менаџер општине Будва Мило Божовић, одборник у Скупштини општине Будва Јовица Греговић, предсједник Клуба младих ДНП-а Никола Јовановић и предсједник Уније за неутралност Црне Горе Гојко Раичевић.

После церемоније откривања спомен плоче адмиралу Змајевићу функционери будванске локалне управе и остали чланови делегације посјетили су Музеј првог брода.

Тагови: Вороњеж, Милан Кнежевић, Русија