РУСИЈА ДРХТИ: Естонија обећала Украјини помоћ у „враћању“ Крима

Председавајући Одбора за међународне послове естонског парламента Марко Михелсон обећао је да ће та земља помоћи Украјини да „врати“ Крим.

Михелсон је нагласио да Талин никада неће признати полуострво као део Русије.

„Естонија… ће радити на томе да међународно право и људска права утру пут деокупацији Крима“, написао је естонски посланик на Фејсбуку.

Политичар је додао да је за то потребна доследна међународна сарадња и „неуморно“ промовисање интереса саме Украјине.

Раније је сличну иницијативу покренула и амбасада Велике Британије у Кијеву. Дипломате су предложиле програм „Отворена будућност“ који би требало да финансира „развој реинтеграције“ полуострва и територија које не контролише Кијев на истоку Украјине, као и да забележи „кршење људских права“.

Посланик Државне думе Русије Михаил Шеремет позвао је Велику Британију да смањи „колонијалне амбиције“ и да се не меша у унутрашње ствари Русије. Шеф кримског парламентарног одбора за народну дипломатију и међунационалне односе Јуриј Хемпел уверава да ће планови Лондона за „реинтеграцију“ Крима у Украјину бити осујећени. Он је нагласио да власти западних земаља намерно стварају „митове“ о кршењу људских права у републици. Истовремено, нико од њих се није потрудио да лично посети полуострво и разговара са његовим становницима.

Крим је ушао у састав Русије у марту 2014. године, након референдума одржаног после државног преврата у Кијеву. За уједињење са Русијом гласало је 96,77 одсто бирача Републике Крим и 95,6 одсто гласача Севастопоља. Украјина и даље сматра Крим својом привремено окупираном територијом. Према речима председника Русије Владимира Путина, питање Крима је затворено.