РУСИ СУ ПОНОСНИ НА СВОЈУ ВОЈСКУ: У чему је тајна популарности руске армије

Популарност руске армије међу Русима све више расте и достигла је историјски максимум. На то је утицало више фактора, пре свега ефикасност руских Оружаних снага у сиријској и кримској операцији, као и добра репутација министра одбране Сергеја Шојгуа у народу.

Како показују анкете, Руси не само да се поносе својом армијом, већ су и сами спремни да јој служе.

Наиме, најновија испитивања јавног мњења показују да скоро 90 одсто Руса одобрава активност руске армије, што је, повећање од 36 одсто од 2012. године.

„За пет година ниво подршке руској армији је порастао са 52 одсто на 88 одсто. Већ трећу годину заредом, Руси истичу рат у Сирији и, у том смислу, успехе руске војске као једно од главних светских догађаја“, наводе социолози ВЦИОМ-а, који су спровели истраживање.

Истовремено, рекордних 68 одсто испитаника изјаснило се да би желело да види своје рођаке у редовима руске војске.

Шојгуова улога

Осим тога, 62 одсто Руса је говорило о „веома добром“ или „добром стању“ Оружаних снага, а још 64 одсто њих оценило је да се побољшала укупна ситуација у војсци, као и услови живота војске. Истовремено, 84 одсто испитаника је рекло да се побољшала укупна борбена способност армије. Такође, 93 одсто Руса сматра да су оружане снаге у стању да заштите Русију од напада других земаља, док само три одсто њих има другачије мишљење.

Руски експерти су уверени да је главну улогу у расту популарности армије одиграо Сергеј Шојгу, који је најпопуларнији министар на челу војске за последњих неколико деценија, као и ефикасност руских Оружаних снага у сиријској и кримској операцији.

Шојгуова популарност се повезује са његовом харизмом, а пре свега са резултатима и успехом који је постигао откако је на челу Оружаних снага Русије.

„Погледајте шта је све урадио министар одбране и руски Генералштаб: организовали су Међународне војне игре и ’Тенковски биатлон‘, најатрактивније и најпосећеније такмичење, које истовремено омогућава да се усаврше вештине тенкиста. Ради ТВ канал ’Звезда‘, који припада Министарству одбране, као и чувени Парк патриот, где се организују велике изложбе војне технике и други значајни догађаји, попут форума ’Армија‘. Осим тога, и сама харизма Сергеја Шојгуа је одрадила своје. Он присуствује војним вежбама, обилази војне јединице, награђује војнике. Али мислим да је најважније то што се војно руководство земље окренуло самом војнику и официру, побољшавању њихових услова живота и подизању социјалног статуса. Побољшани су услови у касарнама, решава се стамбено питање војника. Раније су официри чекали у редовима да дођу до стана и постојала је опасност да ће вечно бити на листи чекања, а данас је све то решено“, каже за Спутњик Андреј Кошкин, руководилац Одељења политикологије и социологије руског државног универзитета „Плеханов“.

Жене поново воле официре

Експерт додаје да су значајно порасле и плате војника, а да су официри поново постали популарни међу женама.

„Најважније је то да на матурске вечери питомаца и академаца долази све више девојака. Ја сам служио и у совјетској и у руској армији и могу да кажем да деведесетих тога није било. Девојке су поново заволеле наше официре, а то је такође показатељ престижа армије. Сада се девојке са задовољством удају за официре, између осталог и зато што знају да ће бити стамбено и материјално обезбеђене. Данас је чак и поручник у стању да са својом платом издржава младу породицу“, каже Кошкин.

Популарности војске међу Русима допринеле су и сиријска и кримска операција. Према речима Кошкина, „љубазни људи“ су на Криму 2014. године показали како изгледа савремена руска армија и како она побеђује „не својом бројношћу, већ умећем“, чак и без иједног испаљеног метка.

Улога Крима и Сирије

„Своју улогу одиграло је и присаједињење Крима Русији и моменат када су се појавили ’љубазни људи‘, који су показали висок степен професионалности и поузданости. Сада је Крим уз помоћ високотехнолошког оружја заштићен и из ваздуха и са мора, а то такође позитивно утиче на слику војске у руском друштву“, додао је политиколог.

Како наводи Кошкин, после Крима, уследила је и 2015. година и почетак руске операције у Сирији. Тај рат је прошао са малим губицима, а завршен је великом победом над тероризмом и тријумфалним повлачењем руске војске из те арапске републике.

„Ми смо победили ИГИЛ у Сирији, и то смо учинили толико убедљиво да су САД одмах тај успех приписале себи. У сећању Руса и даље живе приче о томе како су Американци интерпретирали своју улогу у Другом светском рату, тврдећи да су они победили ’хитлеровце‘. Због тога Русе узнемирава то приписивање победе у сиријском рату, а с друге стране се поносе тиме како су наши млади момци, пилоти и други војници испунили своје задатке, а то су, мора се признати, урадили маестрално. Такође, утисак на њих је оставила и борбена техника, коју су наше снаге користиле у Сирији. Руси одавно нису видели руске ракете које лете над територијом две државе. Уосталом, ми се и даље сећамо како је било деведесетих, када авиони нису летели, зато што није било довољно горива“, закључио је Кошкин.

Војни експерти кажу да је раније у Русији било покушаја да се избегне војна служба, а да данас Руси радо иду у војнике. За Русе је, како истичу, служење војног рока постало питање части, поноса и дуга према држави.

Тагови: Војска, Русија