РУСИ СПРЕМИЛИ ЗАМЕНУ ЗА „САТАНУ“: Стиже „буца ракетних штитова“
Фото Википедија
Командант руских стратешких ракетних трупа, генерал-пуковник Сергеј Каракајев, делимично је скинуо вео с једне добро чуване војне тајне. У интервјуу за РИА Новости, генерал Каракајев потврдио је да Русија ради на развоју нове балистичке ракете на чврсто гориво која има ознаку РС-26. Ова ракета која је у медијима већ добила име „убица ракетних штитова” требало би да се нађе у наоружање руске армије 2016. године.
Генерал Каракајев избегао је да саопшти техничке детаље новог руског супероружја. Једино је обелоданио да ће ракета „сармат” бити тешка 100 тона. Како наводе руски медији, „убица ракетних штитова” предвиђена је да буде наследник чувеног „војводе”, највеће интерконтиненталне балистичке ракете на свету која је у документима НАТО имала ознаку – „сатана”.
Руски генерал је, осим тога, потврдио да ће тестирања нове ракете бити настављена. Последњи пут иначе информације о испробавању „сармата” појавиле су се 2013. године, после чега је пројекат потпуно потонуо у тајност. Те године ракета је имала четири теста, од чега су, према званичним подацима, три била успешна.
Од појединости о новој руској ракети саопштено је још само да ће моћи да буде лансирана са различитих платформи и да ће, због маневарских способности и велике снаге, моћи да пробије сваки ракетни систем одбране.
За Русију је веома важно што ће „сармат” бити потпуно домаћи производ. Украјинска криза наметнула је, наиме, руској ракетној индустрији такво решење. Ракета „војвода” („сатана”), коју би требало да наследи „сармата”, својевремено је направљен у сарадњи са украјинским конструкторским бироом „Јужно”.
Овај украјински конструкторски биро – настао још у совјетској ери – са седиштем у Дњепропетровску био је ангажован и у креирању руских интерконтиненталних ракета: „топол М” и „булава”, која се лансира са подморница на нуклеарни погон.
Занимљиво је да је најмоћнија интерконтинентална балистичка ракета данашњице, „сатана”, већ дуго у служби – прво совјетске, а касније и руске армије. Ракета дуга 34 метра, пречника три метра, пројектована је седамдесетих година прошлог века. Прво тестирање је обављено у фебруару 1973. године, а тадашња совјетска армија добила је „војводу” крајем децембра 1975. године.
У већ поменутом интервју за РИА Новости, генерал Каракајев је најавио је одлуку о изградњи нове генерације ракета стационираних на оклопним возовима. Руски генерал је још навео да би у скорије време требало да буду обављени први тестови.
Немачки недељник „Шпигл” је пре неколико дана објавио занимљив текст о овој теми, наводећи да би нова генерација руских „ракетних возова” могла да се појави на шинама већ 2019. године. „Шпигл” је још навео да би на овим возовима биле стациониране ракете „РС-24 јарс”, познатије под ознаком „СС-27”. Западни стручњаци претпостављају да би ове ракете имале више нуклеарних глава јачине између 150 и 300 килотона.
„Ракетни возови” појавили су се још у време СССР-а (први је испробан 1983. године) и били су, према америчким проценама, најопаснији део нуклеарног арсенала тадашњег Совјетског Савеза. Како због велике покретљивости тако и велике убојитости. Први совјетски „ракетни возови” – тешки 104 тоне – били су наоружани ракетама РТ-23, које су могле да понесу десет атомских бомби јачине 50 килотона. Домет ових ракета био је до десет хиљада километара.
Овај систем на шинама је модернизован 1989. када је добио ракете СС-24, које су носиле исти број атомских бојевих глава, али су биле јачине 500 килотона.
На инсистирање САД, ови „ракетни возови” били су обрађени у споразумима Старт 1 и Старт 2. На основу ових споразума о разоружању Москва је 2005. године демонтирала ово оружје.
Америчко-руски споразум Старт 3, из 2010. године, више не забрањује ову врсту наоружања, па је Москва одлучила да „ракетне возове” врати у војну службу.
