Журба у свету фармако-бизниса, лабораторија и института није само због победе над опаким вирусом, већ и због профита, јер онај ко први направи ефикасну вакцину добиће славу, али и зарадити огроман новац.
У Русији, али и на Западу, прогнозирају да ће прототип вакцине против ковида 19 бити готов крајем августа, али је питање када би могла да крене масовна производња, као и имунизација, и даље отворено. Тек кад се установи да је вакцина безопасна и ефикасна, она се може регистровати и започети масовна производња.
На чему у Русији темеље свој оптимизам да ће они бити међу првима чија ће се вакцина против ковида 19 производити у великим серијама? Између осталог и на саопштењу руског министарства одбране и Националног истраживачког центра за епидемиологију и микробиологију „Гамалеи“, где је почела финална фаза клиничког испитивања вакцине против ковида.
Према саопштењу министарства одбране, тестирање прве групе добровољаца код којих је испитивана безбедност и толерантност вакцине, завршиће се 15. јула. Другој групи волонтера код којих се тестира ефикасност и имуногеност вакцине, биће убризган други састојак. У другој фази циљ је јачање имуног система и продужетак дејства вакцине. Додаје се и да се сви волонтери осећају добро, да немају тегобе, нуспојаве, а прва група ће бити отпуштена из војне болнице „Бурденко“ пошто прођу финалне тестове. Резултати тестова спроведени код групе волонтера у Русији, показују да они развијају имунитет на вирус корона.
Прогноза је да ће вакцина у Русији бити регистрована крајем лета, а директор Центра клиничког изучавања лекова на Првом московском државном медицинском универзитету, др Јелена Смољарчук, истиче да је за вакцину важно да је безопасна, али и да ствара антитела, што први резултати и показују. Сарадници тог центра експериментисали су са више од 25 противвирусних „коктела“, али су ефективност показала само три.
Руски, али и други светски научници, слажу се у оцени да је главна препрека код прављења ефикасне вакцине против опаког вируса то што он брзо мутира. На Западу су научници у јуну саопштили да су запазили да је вирус већ мутирао, док амерички истраживачи прогнозирају да би тај мутирани вирус могао бити још заразнији.
На питање како ће оценити која је вакцина најбоља, научници кратко одговарају: она која буде најбрже и најбоље стварала имунитет, која успева да изазове реакцију организма да ствара антитела у борби против ковида 19. Наравно, уз то је најважнији фактор да не шкоди здрављу.
Управо због безбедности цепива, један број научника упозорава да би због журбе могли да се направе и пропусти. Познато је да се у уобичајеним околностима на вакцини ради од три до пет година, и зато би скраћење периода између клиничких испитивања и лечења могло да буде лоше, тврди руска научница Олга Звонарјева. Поједини руски научници истичу да журба у прављењу вакцине личи на ону када су се током Другог светског рата правили лекови за потребе војске.
Познати доктор медицинских наука Александар Редко из Санкт Петербурга истиче да је велики проблем то што вирус корона мутира, па је питање колико ће вакцина бити ефикасна. Осим тога, он је велики противник убрзавања истраживања јер сматра да се клиничка испитивања морају спроводити по протоколу. Последице вакцине и негативне појаве се не појављују моментално, па зато треба поштовати већ постојеће стандарде. Светлана Завидова, извршни директор Асоцијације организација за клиничка испитивања, упозорава да се код испитивања строго морају придржавати правила а сада се због журбе дозвољава све. Завидова ту журбу објашњава управо жељом оних који праве вакцину да буду први и зараде велики новац.
У СВЕТУ СЕ ИСПИТУЈЕ 141 ПРОТОТИП
ОСИМ у Русији, вакцина против ковида 19 истражује се у САД, Великој Британији, Кини, Јапану, Немачкој, Француској, Шведској, Холандији, Сингапуру… На данашњи дан, у свету се испитује 141 прототип вакцине, а неки тврде да ових пројеката има чак око 160.
Државе су у прављење цепива уложиле велики новац, а 16 компанија у свету већ тестира своју вакцину против ковида 19. Медијску подршку на Западу већ је добила британска компанија „Астра-Зенека“, која тврди да ће се већ у септембру знати да ли је њихова вакцина ефикасна. Директор Центра вирусологије у Бостону Ден Баруш са колегама ради на вакцини коју прави компанија „Џонсон и Џонсон“ из Њу Џерзија. Научници у Оксфорду такође раде заједно са компанијом „Модерна терапеутика“ из Масачусетса.
Немачка влада суфинансира прављење вакцине са 300 милиона евра, а тамо је најдаље отишла Биотехнолошка компанија из немачког града Тубингена.
ГРАЂАНИ НЕПОВЕРЉИВИ
ЗБОГ журбе да се направи вакцина, створио се опрез не само код дела научника, већ и код грађана. Министар здравља Русије Михаил Мурашко објаснио је да ће вакцинација бити добровољна и додао да је до сада показан велики интерес грађана за имунизацију. Међутим, једно руско истраживање је показало да чак 50 одсто Руса не жели да се вакцинише против ковида 19. На другој страни, 29 одсто грађана чека ове године вакцину јер у њој види спас, 19 процената испитаних мисли да ће се она појавити у првој половини идуће године, а 10 одсто сматра да ће бити готова тек у другој половини 2021.