Аналитичари су сагласни да је Москва овим законом регулисала коришћење руског сегмента интернета пре свега у контексту односа између Русије и САД, будући да управо Америка контролише глобални интернет, јер преко својих сервера осигурава функционисање те мреже.

Из тог разлога су руски интернет оператери још крајем септембра почели да монтирају сву неопходну опрему како би се осигурао стабилан рад „Рунета“, а тестирање апаратуре спроведено је у пар региона Руске Федерације у сарадњи са савезном службом за надзор комуникација „Роскомнадзор“ и Федералном службом безбедности (ФСБ).

Према речима Виталија Вехова, стручњака за информациону безбедност са Московског техничког универзитета „Бауман“, Русија ће на овај начин постати у потпуности независна од целог света у случају да се искључе главни веб сервери њених ресурса који се налазе у другим државама, те ће интернет у тим условима наставити нормално да функционише на територији Руске Федерације.

„Захваљујући сопственој опреми, веб серверима и доменима, руске државне структуре и оне које су задужене за информациону безбедност неће више бити на ’листи за одстрел‘, већ ће штету од могућих мера других држава од сада моћи да претрпе само грађани и приватне компаније које своје базе података држе на страним серверима“, појашњава он.

Кинески и амерички интернет

Ако се као поређење узму национални сегменти кинеског интернета, објашњава Вехов, они се баш као и амерички строго контролишу. Можда звучи чудно, оцењује, али интернет у САД је сличан кинеском управо због те строге цензуре и због тога што тајне службе управљају државним и осталим информационим ресурсима.

У Русији, са друге стране, ситуација је нешто блажа, објашњава он, а забрана постоји само за ширење штетних информација на интернету које се тичу безбедности личности и грађана — све остало се налази у слободном оптицају.

„Сви ресурси се слободно користе и државни органи их не контролишу све док не почну да наносе штету било ком грађанину Руске Федерације и држави у целини или да крше норме важећег законодавства“, констатује Вехов.

Грађани неће осетити мере

Дмитриј Мариничев, руски интернет омбудсман, тврди да мере новог закона руски грађани неће ни приметити. Тај закон се више тиче оператера и, сходно томе, управљања саобраћајем на интернету, тачкама размене саобраћаја у пословним, комерцијалним и технолошким односима између ових компанија.

„Не бих рекао да је то цензура или нешто друго, већ способност државе да управља руским сегментом интернета, слично као управљање локалним сегментом било које корпорације. Администратори могу да мењају структуру саобраћаја, контролишу саобраћај и блокирају неке услуге за своје запослене“, напомиње.

Мариничев наводи и да свака банка или велика корпорација управља својим каналима везе, као и приступом који њени сарадници имају ка овим или оним ресурсима на интернету — исто тако ће и Русија у оквиру новог закона добити механизам за администрацију руског сегмента интернета, у погледу промета саобраћаја и садржаја, доступа ресурсима и блокирања оних који су забрањени за дистрибуцију на територији Русије.

Подсетимо, закон о одрживом „Рунету“ потписао је председник Владимир Путин још почетком маја, а тим документом предвиђено је стварање Центра за праћење и управљање комуникационом мрежом за јавну употребу, који ће обезбеђивати доступност телекомуникационим услугама у Руској Федерацији у свим „ванредним“ ситуацијама и координисати напоре оператора у таквим ситуацијама.

Сходно том закону, информације државних органа и државних предузећа на интернету ће бити додатно заштићене енкрипцијом, а телекомуникациони оператери ће бити ослобођени обавезе да ограничавају приступ сајтовима са забрањеним подацима ако успоставе техничка средства за супротстављање претњама.