РТ: Трговина у рубљама и јуанима између Русије и Кине чини долар споредном валутом

Москва и Пекинг раде на продужењу трогодишњег уговора о трговинској размени у јуанима и рубљама у вредности од 25 милијарди долара, те се инсистира на већој употреби домаћих валута у међусобној трговини. Стручњаци прогнозирају да ће се вероватно смањити зависност од америчког долара.

Ове недеље, руски премијер Дмитриј Медведев je рекао да „финансијски регулатори две земље раде на продужењу уговора о билатералној валутној размени за наредне три године“.

„У 2016. години удео националних валута у плаћању за извоз руских роба и услуга износио је 13 одсто, а за увоз 16 одсто. У првом кварталу 2017. ове бројке су порасле на 16% и 18%“, рекао је потпредседник Владе Русије Сергеј Приходко.

И Кина и Русија су посвећене промовисању сопствених валута, а то значи да ће се удео долара вероватно смањити.

„То је чињеница, и то није само индикативни обим трансакција у националним валутама. Русија и Кина већ раде заједно на неколико мултилатералних споразума БРИКС-а. Трговина националним валутама је само један аспект општег тренда који се појавио у свету током протекле деценије „, саопштио је аналитичар Мехди Мехдијев из Москве за РТ.

„Трговина националним валутама штити земље од „спољних утицаја, помаже да се избегну ризици од флуктуација девизних курсева. Споразуми о размени такође помажу у смањењу буџетског дефицита“, нагласио је Мехдијев.

Кинески финансијски стручњак Ендрју Леунг изјавио је за РТ да је за Москву трговина националним валутама начин да се заобиђу западне санкције, а да Пекинг промовише јуан.

„Кина је један од највећих купаца извозне руске енергије, а продужење валутне размене ће смањити трошкове трансакција за Русију и Кину. Трговање јуаном ће смањити зависност Русије од америчког долара“, истиче је Леунг.

Саркис Сатурјан, руски политички научник и главни и одговорни уредник руске експертске мреже „Реалист“, рекао је да де-доларизација представља дуг и болан процес који може погодити и Кину и Русију.

„Постепено, Русија и Кина се удаљавају од америчког долара, али ово је процес који може трајати од 15 до 20 година, пошто је економија Кине заснована на долару. Валутне резерве Кине су у јулу 2017. имале више од 3 билиона долара. Свако кинеско домаћинство поседује до 2000 долара у америчким државним обвезницама. Под овим околностима, мало је вероватно да ће Пекинг срушити долар. То би било пуцање у сопствено колено“, каже Сатурјан.

У овом тренутку, удео америчког долара у светској трговини је скоро 43 одсто, док јуан има мање од два одсто. Кина је развила систем плаћања под називом Ципс за прекограничне исплате са јуаном како би промовисала валуту као глобални финансијски инструмент.