РТ: САД и Украјина гласале против антинацистичке резолуције коју је предложила Русија на Генералној скупштини УН, Немачка уздржана
Припадници неонацистичког батаљона Азов у Украјини, фото: © Reuters / Gleb Garanich / RT
Руска резолуција којом се осуђује „величање нацизма“ донета је у Генералној скупштини УН уз огромну подршку, иако су две земље гласале против, а већина европских делегација, укључујући Немачку, била је уздржана.
Генерална скупштина УН усвојила је у руски нацрт резолуције о „борби против глорификације нацизма, неонацизма и других пракси које доприносе подстицању савремених облика расизма, расне дискриминације, ксенофобије и сродне нетрпељивости“.
Резолуција позива државе чланице да донесу законодавство за „уклањање свих облика расне дискриминације“ и осуђује „величање, у било ком облику, нацистичког покрета, неонацизма и бивших чланова организације Вафен СС“, као и „ревизионизам у односу на Други светски рат“.
У ери високе напетости између Русије и Запада, резолуција може изгледати нешто око чега би се све стране могле сложити. На крају крајева, Совјетски Савез, Велика Британија и Сједињене Америчке Државе су заједнички радили на поразу нацистичке Немачке. Пораз нациста у Русији се и даље слави победничком парадом сваке године, док се оптужбама за саосећање са Трећим рајхом може завршити политичка каријера у САД-у и Великој Британији.
Упркос томе, САД су биле једна од само две земље које су гласале против резолуције, заједно са Украјином, док је 51 земља, међу њима и државе чланице ЕУ, биле уздржане. Чак је и Немачка, за коју је канцелар Ангела Меркел једном рекла да сноси „вечну одговорност“ за нацистичка злодела, нила уздржана.
За Украјину је резолуција вероватно била виђена као политички трн. Неонацистичке групе су доста заступљене у украјинској политици, а неке су оптужене за ратне злочине и мучење током грађанског рата у Донбасу. Најмање једна од ових група, Азовски батаљон, наоружана је америчким оружјем.
Ипак, САД тврде да њихово противљење руској резолуцији нема никакве везе са подршком украјинским неонацистичким групама. Руски званичници сваке године уводе исту резолуцију, а САД се сваки противе, тврдећи да се забрана „величања нацизма“ сукобљава са Заштитом слободе говора у Првом амандману.
Месец дана пре гласања, америчка мисија при УН је саопштила да, иако је нацизам „широко презиран од америчког народа“, чак и „осведочени нацисти“ заштићени су Првим амандманом. Вашингтонске дипломате такође су оптужиле Русију да је резолуцијом придала тежину својим „дезинформационим наративима“ о неонацизму у суседним државама.
