Европске земље су у априлу повећале увоз руског гаса до нивоа без преседана, а укупна потрошња у 2018. години се очекује да се први пут попне изнад 200 милијарди кубних метара, игноришући утицај напетих односа.
У првом кварталу ове године испоруке гаса „Гаспрома“ у ЕУ порасле су за 6,6 одсто у односу на исти квартал прошле године. Испоруке европским земљама наставиле су да расту прошлог месеца, чак и након завршетка зимске грејне сезоне.
У априлу је руски енергетски гигант испоручио око 15,9 милијарди кубних метара гаса у земље изван земаља ЗНД-а (Заједница независних држава). Број се сматра рекордном испоруком, тренутно растућим стопама које су неуобичајене за топлије месеце.
Продаја руског гаса Европи достигла је 70 милијарди кубних метара од јануара до априла. Велику потражњу за гасом изазвало је екстремно хладно време док су европске државе пролазиле кроз једну од најхладнијих зима током протекле деценије. Европа је наставила да купује веће количине, чак и после зиме да би допунила складишта гаса која су испражњена током хладних месеци.
Раније ове године заменик председника Управног одбора „Гаспрома“ Александар Медведев рекао је да је енергетска фирма испоручивала количине гас Европској унији које се обично испоручују у зимским месецима. Медведев је додао да „Гаспром“ очекује потражњу у лето 2018. године која ће се приближити зимским нивоима.
Према грубим проценама, компанија би могла продати рекордну количину природног гаса током читаве историје извоза гаса, укључујући и совјетски период. Снабдевање „Гаспрома“ европских земаља у марту је забележило највећи пораст, што је премашило претходни рекорд који је компанија пријавила у јануару 2017. године.
Повратак цена енергента повећао је енергетске приходе земље. Према подацима царине, приходи руског извоза природног гаса у периоду јануар-март су порасли за 22,6 посто, на 12,4 милијарде долара. Руско гориво тренутно купује 30 земаља са три четвртине залиха које иду у ЕУ.
Поред хладне зиме која је изазвала низак ниво складиштења, конкуренти компаније „Гаспром“ су смањили снабдевање због различитих проблема на објектима. У априлу је Норвешка морала да се бори са непланираним кваром на гасном пољу „Скарв“ и Колснесовим погоном за прераду. Најближи конкурент Русије је морао да смањи проток јер се компресор на гасном пољу „Скарв“ покварио.
Либијски гас није успео да дође до Италије због техничких питања на гасном пољу „Бар Есалам“, док је Алжир морао да смањи извоз гаса након што су европски купци били разочарани високим ценама горива. За разлику од „Гаспрома“, северноафричка држава има своје цене за гас везане за сирову нафту, тако да повећање цена нафте неизбежно повећава цену гаса.
У међувремену, настављају се радови на уклањању препрека за изградњу гасовода „Северни ток 2“ који има за циљ удвостручавање постојећих капацитета гасовода „Северни ток“ из Русије у Немачку. „Гаспром“ је такође завршио полагање цеви првог крака морског дела гасовода „Турски ток“.
Прошлог месеца компанија је такође саопштила да је спремна за изградњу гасовода „Северни ток 3“, ако буде потребно.