РТ: „Превише новца уложено у рат“: Америчка војна индустрија покреће глобалну војну потрошњу
30.04.2019. - 12:37
фото: © Reuters / US Navy /Mass Communication Specialist 2nd Class Z.A. Landers / RT
Глобални војни издаци достигли су свој врхунац 2018. године, а покретачка снага овог повећања је растући апетит америчког војно-индустријског комплекса, а не стварне претње, кажу аналитичари.
Свет је потрошио 1,8 билиона долара на своју војску 2018. године, најновији је
извештај признатог Међународног института за истраживање мира у Стокхолму (СИПРИ). САД и њихови савезници у НАТО-у – самопроглашени браниоци слободе и демократије – чине више од половине овог огромног износа.
Други блиски пријатељ Вашингтона, Саудијска Арабија је трећи по величини војни потрошач који долази испред Индије.
„Велики део ове потрошње, посебно у случају Саудијске Арабије и Индије, је из политичких разлога“, изјавио је за РТ Мајкл Малуф, бивши високи аналитичар за безбедносну политику у Пентагону. Њу Делхи и Ријад настоје да „помогну“ Вашингтону куповином америчког оружја у нади за уступке у другим областима, објаснио је он.
Вашингтонови савезници у НАТО-у приметили су притисак из Сједињених Америчких Држава у вези са њиховим војним трошковима од када је Доналд Трамп дошао на власт у Белој кући. Малуф верује да то има мање везе са безбедношћу НАТО савеза, а више са интересима америчких произвођача оружја.
„Много тога има за циљ да помогне америчкој војној индустрији да остане испред својих конкурената и запосли више људи“, објаснио је он, додајући да питање војних трошкова има „јасну економску димензију“.
У жељи да напуне увек гладан домаћи војно-индустријски комплекс, САД ризикују ескалацију напетости на међународној сцени, упозоравају аналитичари. Соколови Вашингтона обично оправдавају потребу за све већим војним трошковима, уз неке претње из Русије или Кине.
„Не постоји добар разлог“ за већи буџет за одбрану, рекао је Тед Сиеј, бивши амерички дипломата и виши консултант за политику при „
Бритиш Американ Секјурити Информејшн Кансл“ (БАСИЦ). Западни страх од уочене „руске претње“ довео је до дестабилизације европског континента, указао је он.
„Војне провокације не би требало да заузимају место између НАТО-а и Русије у 21. веку, када нема логичног разлога за било какав сукоб између Европе и Русије“, рекао је Сиеј.
Бивши амерички дипломата такође је осудио „бесмислену“ формулу НАТО-а која захтева да државе чланице потроше два посто свог БДП-а на одбрану.
„Не постоји војна ситуација која налаже Латвији или Пољској да пронађу решење у већој војној потрошњи. Једноставно не постоји у овом добу. Али постоје људи који, изгледа, имају намеру да створе конфронтацију и охрабрују земље НАТО-а да троше више новца без доброг разлога.“
Ипак, управо су Пољска и балтичке државе на врху листе земаља са највећим годишњим повећањем потрошње на одбрану у Европи у протеклих неколико година.
Пољски војни буџет порастао је за 8,9 одсто у 2018. години на 11,6 милијарди долара, према СИПРИ-ју, док је Летонија повећала своје војне трошкове запањујућих 24 одсто у истом периоду. Бугарска и Украјина, које нису у НАТО-у, пажљиво су их пратиле, повећавајући своју потрошњу за 23, односно 21 одсто.
У међувремену, САД и њихови савезници апсолутно надмашују све земље које сматрају наводним претњама. Само трошкови САД-а чинили су 36 процената глобалних светских издатака за одбрану,
премашивши тако укупне расходе следећих осам земаља заједно у 2018. години. Укупни војни трошкови НАТО-а чинили су 53 процената глобалних трошкова за одбрану.
Кина је била једина која би донекле могла парирати Вашингтону, те је на другом месту по војној потрошњи. Међутим, буџет Пекинга за одбрану износио је само делић америчког и чинио је 14 посто глобалног војног трошења.
Русија је у међувремену, пала на шесто место тако што је потрошила неких 61,4 милијарде долара на војску 2018. године, након узастопног смањења буџета за одбрану у последње две године. Међутим, ове чињенице не спречавају највећег војног потрошача на свету да оптужује Москву да некако иницира „трку у наоружању“.
У сваком случају, најновији трендови показују да је мало вероватно да ће свет ускоро видети ублажавање напетости на међународној арени, упозорава Сиеј.
„Превише људи има превише новца уложено у рат“, рекао је он.
vostok.rs
