НОВИ СВЕТСКИ ПОРЕДАК: Пет знакова да САД губе економску контролу над светом

Доналд Трамп је дао чврсто обећање да ће током свог председниковања спречити да се САД злоупотребљавају као светска „касица прасица“ – али чини се да не подлежу баш све стране силе његовој тврдокорној спољноекономској политици.

Сједињене Државе остају други највећи светски извозник, одмах иза Кине, али ових пет случајева показују да не може увек све да буде како оне кажу, па чак ни међу својим савезницима. Да ли је то последица Трампове личне безобзирности, период болног прилагођавања пре но што се див уздигне, или можда наговештај да остатку света Америка више није толико потребна колико је некад била?

НЕМА АМЕРИЧКЕ АЛТЕРНАТИВЕ ЗА ХУАВЕЈ
Вашингтон је покушао да заплаши друге западне земље да одустану од испоруке опреме кинеског телекомуникационог гиганта за 5Г мрежу, тврдећи да би Пекинг „по својој вољи“ могао прикупити било какве податке који се преносе путем Хуавеј уређаја. Међутим и Немачка и Уједињено Краљевство одбили су да ускрате право Хуавеју да учествује у тендерима, а Берлин чак јавно прекорава Вашингтон, тврдећи да има своје „властите безбедносне стандарде“.

Утицај ће бити огроман: супер-брза мрежа у годинама које долазе неће напајати само телефоне и компјутере, већ врло вероватно и било који део софистицираних електронских уређаја у вашим домовима.

Да ли је Вашингтон омануо зато што се испоставило да је случај који су изнели његови званичници у потпуности био базиран на недоказаним хипотезама праћеним другим неутемељеним тврдњама о „црвеној пошасти“ (Red Scare; подстицање страхова о потенцијалном успону комунизма, анархизма или радикалне левице; прим. НС)? Или је то због тога што САД нема властитог 5Г провајдера који би могао да се носи са моћи Хуавеја, на који се све више ослањају земље широм света?

БРИСЕЛСКА ЗАМКА ЗА ТЕХНОЛОШКЕ ГИГАНТЕ
Европска унија је водила узалудни крсташки рат како би раскомадала Мајкрософт током 1990-их, али напад на америчке технолошке гиганте од стране европских законодаваца у Бриселу, али и од стране националних влада, поприма сасвим другу димензију.

Од покушаја регулисања садржаја на Фејсбуку и Твитеру, преко надгледања Амазонових пореских пракси, до кажњавања Гугла због злоупотребе доминантног положаја и убирања рекордних пет милијарди долара од казни, Европска унија се годинама у судницама сусретала са правним тимовима америчких гиганата.

Иронично је то што су у потрази за руским троловима и лажним вестима Сједињене Државе више од било које друге државе укаљале углед својим компанијама, што значи да ће скоро свака мера која буде предузета против њих, ма колико била неразумна, бити спроведена без отпора јавности.

УБЕР (НИ)ЈЕ УВЕК ДОБРОДОШАО
Ако је борба против ЕУ велика стратешка кампања, потешкоће са којима се суочавају америчке компаније за умрежавање услуга – попут Убера или Ер-би-ен-би-ја – више личе на градске борбе у којима се воде битке за сваку улицу, и где на свако ново тржиште на које успеју да се пробију долази друго уносно тржиште на којем њихово пословање бива срушено једним јединим указом или парламентарном декларацијом.

Убер је тренутно искључен са различитих тржишта, попут кинеског и турског, али и у већем делу Европске уније, док би нови радни прописи и у другим местима могли да ограниче њихову предност у односу на традиционалне такси оператере. У међувремену, Ер-би-ен-би се суочава са снажним отпором у многим најпопуларнијим светским дестинацијама, укључујући Париз, Барселону, Лос Анђелес и Јапан.

Најгоре од свега је то што уместо да се на њих гледа као на иновације које олакашавају живот (што иначе и чине за крајње потрошаче), ови револуционарни технолошки једнорози (термин који се користи за такозване ,,старт-ап“ технолошке фирме чија тржишна вредност премашује милијарду долара; прим. НС) све се више третирају као полигони за заобилажење закона и паразити који злоупотребљавају запослене.

СЕВЕРНИ ТОК 2 НАПРЕДУЈЕ
САД верују да ће природни течни гас (ЛНГ) постати најтраженији енергент на свету до краја наредне деценије. Али да би се пробиле на врх нове извозне индустрије, која захтева велика улагања у инфраструктуру за производ који није увек ценовно конкурентан, САД су морале да употребе сву своју економску и лобистичку снагу.

Зато кад Доналд Трамп уз подршку драконског законодавства Сената инсистира да Немачка мора одустати од пројекта Северни ток са Русијом (а учинио је то десетак пута), он то не чини само због тога што страхује да ће Кремљ контролисати Берлин, већ и зато што жели да подржи америчке извнознике ЛНГ-а. Немачка се од почетка чврсто поставила, преферирајући да раздвоји обезбеђивање сигурне грејне сезоне за државу од политике и америчких интереса.

А сада је царина од 10 одсто наметнута од стране Кине – што је још једна актуелна тема – такође резултирала одлагањем изградње барем једног главног постројења у САД. Вашингтон ће тврдити да је ово само још један од проблема на путу ка незаустављивој доминацији бујајуће индустрије природног течног гаса, али пут који се налази пред америчким интересима биће пун неочекиваних препрека, од којих су многе самонаметнуте, док су друге неизбежне.

С-400 ИЛИ Ф-35
Сједињене Државе, водећи светски извозник оружја, дуго су могле да рачунају како је снадбевање војних савезника наоружањем стабилан извор прихода. Због тога је америчка обустава испоруке авиона Ф-35 Турској, у знак протеста због турске куповине руског одбрамбеног ракетног система С-400, изазвала забринутост која превазилази новчану димензију.

Ако већи број савезника – поготово држава које нису чланице НАТО-а, као што је Саудијска Арабија – откаже своју чврсту лојалност америчком оружју и потражи друге, новчано исплативије опције, то би америчку владу могло навести да потроши још више новца како би подржала своје успешне али сопственим успесима уљуљкане гиганте, попут Локид Мартина или Боинга (који однедавно има и друге проблеме).

Још више забрињава то што земље НАТО-а и даље заостају у издацима за одбрану, док су земље у којима буџети за одбрану најбрже расту – Кина, Индија и Русија – или нису зависне од америчких испорука, или им се активно супротстављају.

Ако је пре 25 година изгледало да ће се све велике економије на крају придружити америчком светском поретку, данас изгледа да друга хемисфера формира свој властити пут.

 

Превео Радомир Јовановић