Арапске државе које су наметнуле економску блокаду Катару због наводног финансирања тероризма саопштиле су озбиљну листу захтева Катару, што укључује давање Дохи 10 дана за смањивање веза са Ираном, затварање ТВ станице „Ал-Џазира“, затварање турске војне базе и плаћање пенала.
Кувајтски емисар, који служи као посредник у преговорима, представио је листу од 13 захтева арапских држава Катару. Доха има 10 дана да их прихвати.
Ултиматум захтева да Катар напусти сарадњу са Ираном, затвори своју војну базу у којој су стациониране турске трупе и укине новинску мрежу и ТВ станицу „Ал-Џазира“.
Земље под вођством Саудијске Арабије захтевају од Дохе да смањи све везе са терористичким организацијама, укључујући „Муслиманско братство“, „Исламску државу“ и „Ал-Каиду“.
Један од захтева је и да монархија престане да финансира све екстремистичке групе које су Сједињене Државе означиле „терористима“.
Земље у заливу такође траже детаљне информације о „бројкама опозиције које је Катар финансирао“. Поред тога, Катар мора предати све држављане који су оптужени за тероризам од стране Саудијске Арабије, Уједињених Арапских Емирата, Бахреина и Египта.
Саудијска Арабија, УАЕ, Бахреин и Египат су почетком јуна прекинули односе са Катаром, оптужујући свог суседа да наводно спонзорише тероризам. Неке друге земље изван подручја залива такође су умањиле односе и делимично се придружиле наметању економских санкција Катару.
Пре него што је Кувајт уручио ултиматум, амерички државни секретар Рекс Тилерсон је упозорио да захтеви против Катара морају бити „разумни и оправдани“.
„Ми подржавамо напоре посредовања Кувајта и радујемо се томе да се ова ствар усмери ка резолуцији“, рекао је Тилерсон у среду.
Ово је друга мисија кувајтског емисара која има за циљ „обнову“ дипломатских односа између Катара и земаља чланица Већа за сарадњу у Заливу.
Током претходног покушаја, Доха је одбацила постављене услове, а шеик Абдулрахман Ал-Тани, који има улогу министра спољних послова Катара, нагласио је да ниједна страна власт не може да омета спољну политику Дохе или диктира медијску политику земље. Шеик је такође јасно ставио до знања да Катар може да живи „заувек“ под санкцијама.
Текућа криза почела је почетком јуна након извјештаја Катарске новинске агенције, у којој Емир Тамим бин Хамад Ал Тани критикује анти-иранску реторику Саудијске Арабије, као и других изјава.
Агенција је одмах повукла оно што је названо „лажним вестима“, а након истраге је саопштено да је канал хакиран од стране „суседних“ држава које су онда искористиле извештај као изговор за наметање економске блокаде.
Како се криза развијала, Доха се нашла све више изолована и зависна од помоћи из Турске, а сада и Ирана. Обе земље су послале храну у Доху, која је тренутно под великом трговинском блокадом и блокадом путовања.
У међувремену, Анкара је брзо ратификовала раније потписани споразум како би послала трупе у Катар.
Без икаквог решења за ситуацију, Вашингтон испитује мотиве иза казнених мера које су наметнуте Катару.
„Да ли су акције Катара заиста биле забрињавајуће у вези са наводном подршком Катара тероризму или је криза последица дуготрајних несугласица између земаља залива?“, саопштила је портпарол Стејт департмента Хетер Нојерт.
Од почетка кризе, Катар је инсистирао на томе да је „невин“.
„Наша влада је од првог дана јасно ставила до знања да блокада нема никакве везе са оптужбама које су изречене против Катара“, саопштио је Мешал бин Хамад Ал-Тани, амбасадор Катара у Сједињеним Државама.
„Наводи да Катар подржава тероризам и да је Катар тајни савезник Ирана, као што се сумња у Стејт департменту, само је маска за покушај кршења катарског суверенитета и кажњавање Катара због своје независности“, нагласио је амбасадор.