Ако се обустави руски извоз природног гаса у Италију, земља ће имати само 15 дана до ванредне ситуације, пише Ла Стампа. Колика је европска зависност од руског гаса? Може гу ли САД то предупредити?
„У Италији је удео увоза руског гаса око 37 процената. У Немачкој је нешто мање, око 28 процената. Немачке компаније заиста могу без руског гаса недељу дана дуже од Италије“, рекао је Петар Пушкарев, главни аналитичар у „Телетрејду“ за РТ.
Питање је прво поставила Ла Стампа након експлозије у аустријском гасном погону у уторак, што је озбиљно нарушило испоруке гаса Европи.
Друге земље у Европи још више зависе од руског гаса него Италија или Немачка и имају чак мање од две недеље за разлику од Италије, каже аналитичар.
„Зависност Словеније, Грчке и Мађарске је на нивоу од 41 до 45 процената. Без гаса из Русије, они ће се суочити са јаким дефицитом енергије за око 10 дана“, рекао је Пушкарев.
Аналитичар је додао да Чешка, Словачка, Финска, Литванија, Латвија и Естонија скоро 100 одсто зависе од руског гаса.
Европска унија ради на уједињењу гасовода из Европе, Азије и Африке у Трансевропску мрежу како би осигурала сигурно снабдевање гаса на континенту, рекао је Иван Карјакин, инвестициони аналитичар „Глобал Еф-икса“.
Исту стратегију следи руски Гаспром, који је, упркос томе што је традиционални снабдевач гасовода за Европу, развија објекте за течни природни гас.
Европа је подељена по овом питању. Руски савезници по овом питању у ЕУ су Аустрија, Мађарска и Немачка, а противници су земље северне Европе, балтичких држава и неких земаља на југу.
„Ако Гаспром реализује све своје пројекте гасовода, онда ће гасовод из Русије чврсто заузети своје место у енергетском систему Европе. Онда ће се такмичити са течним гасом из Сједињених Држава и Катара, а руски гас има више могућности да понуди боље цене“, рекао је Карјакин за РТ.
Због тога нови пакет санкција против Ирана, Северне Кореје и Русије укључује санкције за испоруке руског гаса Европи, истакао је аналитичар. У овом случају, Иран и Северна Кореја се налазе на списку само како би се осујетио руски пројекат „Северни ток 2“ и други гасни пројекти.
„Брисел сигурно схвата да се заменом руског гасовода за амерички не повећава сигурност, него насупрот, смањује се енергетска сигурност ЕУ. Највероватније се неће одрећи сарадње са Гаспромом. Али Гаспром ће морати да трпи и због санкција и притиска САД-а. Цела борба је пред нама“, каже Карјакин.
Према речима Пушкарева, развијање инфраструктуре снадбевања течним гасом из Катара и САД је важно за Европу, али само како би имала алтернативу у случају ванредног стања као у Аустрији.
„Постројења за течни гас су скупа. То ће потрошаче коштати 50-70 процената више од гаса из гасовода и то једноставно није потребно у великом обиму, као и због недостатка у погледу техничких проблема. Дакле, Вашингтон нема никакву шансу да сруши Русију са европског тржишта гаса“, наглашава Пушкарев. То је разлог зашто САД врше притисак на Европу, додао је он.
Током протекле године САД су повећале снабдевање течним гасом за Европу. Међутим, тренутно је само шест одсто европског увоза течног гаса, који не узима у обзир потрошњу природног гаса преко цевовода.
„Ројал дач шел“ и „Бритиш петролеум“ су потврдили да ће Русија наставити да буде највећи европски добављач гаса барем до 2035. године. Руски удео на европском тржишту гаса порастао је на 34 посто прошле године, саопштио је Гаспром.