РТ: Која дипломатија? 36 земаља на које су САД насрнуле ове седмице

За америчку дипломатију било је неколико напорних дана, са неколико десетина земаља које су од њих добиле претње, ултиматуме или санкције ове седмице. А тек је субота.

Мексико је најновија мета, која је подвргнута царинама у висини од 5 одсто на сву робу, а које ће се постепено повећавати сваки месец по 5 одсто до 25 одсто у октобру, док се не заустави проток миграната из Латинске Америке у САД, а што је испуњавање једног од предизборних обећања председника Доналда Трампа. Већина тих миграната није чак ни из Мексика.

С друге стране света, Индија ће бити присиљена да се суочи са избором – да одустане од куповине руских ПВО система С-400 или да се суочи са санкцијама у складу са Законом о сузбијању америчких непријатеља путем санкција (ЦААТСА).

Турска се суочава са сличним ултиматумом – одустати од С-400 (нешто што је Анкара више пута одбијала) или изгубити приступ програму Ф-35. Ова претња поновљена је у четвртак од стране Кетрин Вилбаргер, вршиоца дужности помоћника министра одбране САД за послове међународне безбедности. Анкара је већ уложила око 1,25 милијарди долара у супер-скупи амерички авион, али с много његових делова који се производе у Турској, те је још увек отворено питање ко би био већи губитник.

Цела Европска унија могла би се суочити с казнама ако покуша да тргује с Ираном користећи свој недоларски хуманитарни механизам који је намењен за заобилажење америчког ембарга. Пошто су напорно радиле на нуклеарном споразуму из 2015. године са Техераном, за који је више пута потврђено да функционише, државе чланице ЕУ нису спремне да се одрекну трговине с Ираном због Трамповог хира, а специјални представник САД-а за Иран, Брајан Хук је поновио запретио санкцијама у четвртак на осносву Закона о сузбијању америчких непријатеља путем санкција.

Куба, поново откривени жртвени јарац новоствореног антисоцијалистичког покрета Трампове администрације, прозвана је због пружања подршке председнику Венецуеле Николасу Мадуру. Током своје посете Канади у четвртак, амерички потпредседник Мајк Пенс је изјавио да Отава мора зауставити Хаванин „малигни утицај“ на послове Каракаса – упркос благим приговорима премијера Џастина Трудоа да би могао играти „позитивну улогу“ у решавању венецуеланске кризе.

То су 32 земље, којима је запрећено или су санкционисане у једном дану (рачунајући 28 чланица ЕУ). Дипломатија топовских чамаца у неколико година упакована је у неколико сати Трамповог потписа у стилу „узми или остави“.

Спомињући Иран, који „готово сигурно“ стоји иза неподобног напада на нафтне танкере у близини Персијског залива, Кину, која се усуђује да купи иранску нафту, Русију, која је „вероватно“ поново покренула нуклеарна тестирања ниског интензитета и Венецуелу, где је свргавање њеног изабраног председника једини дугоочекивани резултат разговора са опозицијом коју ће Вашингтон прихватити. Једва да је прошла седмица, а да Трампова администрација није изнела пола туцета оптужби и претњи против неког од њих или свих њих, а ове седмице, машина је радила жешће него икад.

Ево визуелне помоћи – земље којима су САД запретиле ове седмице, обојене су на мапи.

Амерички утицај, изграђен деценијама је непорецив. Чак и њихови противници зависе од америчког долара и несумљиво су на милост и немилост њихових безбројних војних база широм света. Трамп и његови јастребови били су више него вољни да потроше тај кредит тако што су викали на све да стану у ред.

У најгорем случају, он вуче свет у разорне ратове. У најбољем случају, он одбацује тај утицај, показујући да савезници и ривали подједнако сматрају да би ружни развод могао бити једини излаз из овог насилног односа.

Тагови: САД