Народна банка Кине повећала је своје златне резерве већ трећи пут заредом у фебруару, повећавајући укупне залихе на 1.874 тоне или 60,26 милиона унци. Овај потез је део кинеске стратегије да што више умањи зависност од америчког долара.
Према подацима Централне банке Кине, у посљедња три месеца додано је око 32 тоне племенитог метала у касу, купивши око 10 тона у фебруару.
Пре децембра, Централна банка Кине није саопштавала о повећању залиха злата за више од две године, а званичне цифре су остале непромењене од октобра 2016. до новембра 2018. године. Аналитичари кажу да Пекинг покушава да „диверсификује своје резерве“ што даље од новчаница.
Повећање залиха злата долази у тренутку када су и друге централне банке почеле да гомилају злато. У јануару је Кина пала на шесто место међу највећим светским власницима злата иза Русије.
Количина злата коју су додале глобалне централне банке у 2018. години достигла је други највиши годишњи укупни резултат, према проценама Светског савета за злато. Земље су прошле године купиле 651,5 метричких тона злата, а сада држе скоро 34.000 тона. Као сигурни финансијски механизам, злато ће постати атрактивније 2019. године, због све веће тржишне неизвесности и ширења протекционистичких економских политика, предвиђања су Светског савета за злато.