Након деценија спорова око аутентичности посмртних остатака за које се верује да су посмртни остаци руске царске породице Романов, коју су убили бољшевички револуционари 1918. године, Руска православна црква је завршила нову шестогодишњу истрагу о овом питању и донеће званичну одлуку касније ове године.
Црква је објавила извештај комисије основане 2015. године, објашњавајући да је обновила истрагу о идентитетима тела због нових научних достигнућа, а та анализа је открила подударање између једног скелета, за који се сматра да је убијени цар Николај II, док су узорци ДНК узети од његовог оца Александра III.
„Наука не стоји на месту“, наводи се у извештају.
„Током три деценије од прве експертске анализе, појавиле су се нове могућности и методе научног проучавања. На пример, дошло је до квалитативног скока напред у генетици, што је омогућило научницима да са поверењем говоре о стварима које су раније биле само хипотезе.“
У свом извештају, комисија је навела да је њена нова студија спроведена транспарентније од претходних анализа, наводећи да „отвореност истраге из претходних година омогућава Цркви и јавности да верују у њене резултате“.
Осим што нуди детаљан преглед научне анализе остатака, извештај такође укључује резиме историјског истраживања које је комисија предузела да покуша да разуме како, када и где је царска породица убијена и шта се десило са њиховим телима. Црквено руководство ће у мају одлучити да ли ће званично признати посмртне остатке као њихове.
Цар Николај II и његова породица одведени су у Јекатеринбург, близу планинe Урал, након што су одведени у Сибир претходне године после Фебруарске револуције 1917. године током које је свргнута царска династија након три века владавине. Бољшевици су 1918. године убили цара, његову супругу Александру и њихово петоро деце, укључујући престолонаследника Алексеја.
Након што је породица убијена, Јекатеринбург је привремено припао Белој армији, а вође су наручиле истрагу о убиствима. Истражитељ Николај Соколов пронашао је ствари Романових у близини локалног рудника и утврдио да су њихове убице лешеве бациле у јаму, спалиле и потом посуле сумпорном киселином. Мешутим, он није открио остатке, јер су раније премештени на друго место. На месту рудника тренутно се налази светилиште, познато као Ганина Јама, које је место ходочашћа православних верника.
Извор: РТ