РТ: Белгија позвала на „паузу“ у санкцијама против Русије

фото: © Getty Images / Thierry Monasse / Contributor / RT

Белгијски премијер Александар Де Кру поздравио је споразум ЕУ о шестом пакету санкција Москви, али је позвао на „паузу“ док се не сазна утицај мера.
Раније данас, председник Савета ЕУ Шарл Мишел потврдио је да су се земље чланице блока у принципу договориле о шестом кругу санкција против Русије, који укључује делимични ембарго на руску нафту. Санкције се уводе као одговор на војну операцију Русије у Украјини.
Обраћајући се новинарима уочи другог дана самита ЕУ у Бриселу, Де Кру је рекао да ће утицај нафтних санкција бити „огроман“ и да је стога потребна „пауза“.
„За Белгију је овај пакет велики корак напред, хајде да се за сада зауставимо и видимо његов утицај“, рекао је белгијски премијер.

Он је додао да је сада главни приоритет пронаћи најбољи начин „да се цене енергије држе под контролом“.

У међувремену, естонски премијер Каја Калас позвала је данас ЕУ да разговара о ембаргу на гас у оквиру следећег пакета санкција. Међутим, јасно је ставила до знања да не очекује да ће блок ускоро кренути на такве мере. Подаци Европске комисије показују да Европска унија добија 40% свог гаса из Русије.

„Мислим да гас мора да буде у седмом пакету, али сам и ја реална. Мислим да га неће бити“, рекла је она новинарима.

Сходно томе, аустријски канцелар Карл Нехамер рекао је да се о гасу „неће разговарати у следећем пакету санкција“.

Шестим пакетом мера, за који се очекује да ће бити одобрен у среду, се искључује Сбербанка из SWIFT система за размену финансијских порука. Такође се забрањују још три руска емитера на територији ЕУ и уводе се даље индивидуалне санкције руским држављанима, наводе медији.

Лидери ЕУ су наговестили да ће руска нафта у неком тренутку у будућности морати да буде забрањена.

Председник Владимир Путин оптужио је европске лидере да су извршили економско „самоубиство” покушавајући да се одрекну руске енергије.

Москва санкције сматра незаконитим и неоправданим и узвраћа сопственим контрамерама. Такође, инсистира на томе да се плаћања за испоруку природног гаса морају вршити у рубљама.

Москва је крајем фебруара покренула војну операцију великих размера у Украјини након седмогодишњег сукоба у Донбасу и због неуспеха Украјине да примени услове споразума о прекиду ватре из Минска. Протоколи уз посредовање Немачке и Француске били су осмишљени да регулишу статус отцепљених региона унутар украјинске државе, али никада нису реализовани.

Русија сада захтева да Кијев призна руски суверенитет над Кримом и Луганску и Доњецку Народну Републику, те да се званично прогласи неутралном земљом која никада неће ући у НАТО. Такође, Русија је саопштила да је циљ операције заштита становништва, као и демилитаризација и денацификација Украјине.

Извор: РТ

vostok.rs
?>