РТ Балкан истражује: Како су Хамасове ракете пробиле непробојну “гвоздену куполу”?

www.globallookpress.com © Mohammed Talatene/dpa

Снимци из Тел Авива показују да противракетни штит није у потпуности испунио своју мисију да заштити град. РТ Балкан анализира зашто је сада омануло оружје које је раније имало 96 одсто успеха у пресретању ракета

Најмоћнији одбрамбени систем на Блиском истоку изгледа није пуно моћан, а “животно осигурање Израелаца”, систем противракетне одбране “гвоздена купола”, очигледно није толико непробојан колико се веровало пре најновијег напада Хамаса на Израел.

Као што је убрзо након удара постало јасно да је и Мосад омануо не предвидевши акцију, урушене стамбене зграде у Тел Авиву показале су да моћни “кишобран” који би градове требало да заштити од ракетних напада – не функционише како се свет надао.

Шта се заправо десило, и како је једна “милитантна група” успела да надмаши један од најјачих система на свету – “гвоздену куполу” која је, према војним извештајима, у претходним рундама борби имала чак 96 одсто успеха у пресретању ракета испаљених из Газе?

Колико год да су исправни ставови појединих аналитичара који тврде да заштита “гвоздене куполе” уљуљкује Израелце у лажни осећај да себи могу да приуште игнорисање вековног сукоба са Палестинцима, уместо да га дипломатским путем коначно реше – разлози за овај кикс су ипак конкретнији.

Фактор изненађења

Генерал Лука Кастратовић за РТ Балкан указује да је пораз “Гвоздене куполе” само део шире слике.

“У Израелу сваки грађанин, укључујући и жене, служи војни рок. Они су се кроз историју, посебно након Другог светског рата искалили као борци, а њихова служба Мосад као најјача, па је све ово било тотално изненађење. Питање је да ли је то била нека режија са стране како би се изазвао нови сукоб, па затим започела освета, или су се Израелци само успавали. Друга инфантида (други палестински устанак) почео је још 2000. године, али и даље није завршен и било је очекивано да се Палестинци наоружавају и припремају освету“, указује Кастратовић.

Док је Израел веровао у своју надмоћност, Хамас је вредно радио на наоружавању, и, како наш саговорник додаје, искористио ситуацију у Украјини, као и то што бројне руте за шверц оружја пролазе преко Блиског истока.

“Хамас је направио изненађење слично оном кад су Израелци 1967. године за шест дана уништили комплетну авијацију Египта. Израел је направио непробојну противаздушну одбрану, али у овом случају није реаговао благовремено. Припадници Хамаса ушли су у њихове касарне и базе, имали су јаке ракетне системе, дронове и ‘гвоздена купола’ није могла да реагује како треба јер није на време уочила циљеве”, тврди Кастратовић.

Разлог доминантности Хамаса у овом окршају, према писању западних медија, највероватније је то што је група Израел засула кишом од 5.000 ракета у периоду од само 20 минута и тако преоптеретила “гвоздену куполу”. На све то, из Газе је полетело и 35 дронова камиказа. Систем се, тврде они, испразнио у почетним салвама удара, а затим је одбрана остала отворена, када је морало да почне додатно пуњење.

Победа “на квантитет”

Да су на добром трагу, указује и војни аналитичар Андреј Млакар.

“Хамас је провалио систем који је настао после Другог либанског рата, 2006. године, а направљен је 2008. и требало би да омогући да се зауставе тадашњи масовни ракетни напади Хезболаха и Хамаса и заштите велики израелски градови попут Тел Авива, Јерусалима и Хаифе. У почетку, када је лансирано по пет, десет, 20 или 30 ракета, он је давао добре резултате, али прошло је доста времена и Палестинци су уочили да се систем може обмањивати тако што ће се лансирати велики број ракета, односно 100, 150 или 200”, објашњава Млакар.

Практично, Хамас је ову битку добио “на квантитет”.

“Тестирање система рађено је у мају 2021. године и уочено је да се са лансирањем 150 ракета вероватноћа уништења од 86 одсто смањила на неких 30 одсто, па чак и мање. Хамас је нападајући с великим бројем пројектила играо на асиметричну употребу противракетног система”, објашњава саговорник РТ Балкан.

“Гвоздена купола”, наиме, ради по одређеним алгоритмима. Прво се прорачуна путања лета непријатељског пројектила и утврди се да ли ракета иде према насељеном месту. Ако не иде, игнорише се, ако иде, онда се лансира пресретач.

“Пошто су израелске ракете изузетно скупе и коштају 2,5 до пет милиона они уопште нису ни пресретали пројектиле који су падале по југу Израела. Али у овом случају, када је Хамас лансирао овако велики број ракета, систем буквално престаје да постоји. Уз то, заказала је и логистика, јер, пошто су због борбених деловања закрчени путеви, попуњавање система је на јако ниском нивоу”, указује Млакар.

Систем “гвоздена купола” има ракетни бацач наоружан са 20 пројектила “тамир”, док су ракете коју је лансирао Хамас, према писању западних медија, много јефтиније од израелских.

Хамасово традиционално оружје је ракета “касам”, коју медији на Западу описују као јефтино оружје “направљено у гаражи”, састављено од индустријских цеви, домаћег ракетног горива од шећера и ђубрива калијум нитрата и комерцијалног експлозива. Кажу и да је грубо и неефикасно.

Млакар, међутим, указује да су Хамасове ракете “далеко више од ракета кућне радиности какве су биле давних дана”.

“То су сада изузетно сложене ракете са прецизним системима вођења и веома малим степеном одступања приликом поготка, па, пошто је Израел густо насељен, праве велику материјалну штету. Заправо, кључ свега је да Израелци нису научили оно што је требало да науче после Другог либанског рата и због тога је ракетна база из Газе успела да победи сложену израелску технологију”, закључује војни аналитичар.

Шта је “гвоздена купола”?

Израелски одбрамбени систем “гвоздена купола” је копнени систем који пресреће и уништава ракете и минобацаче кратког домета. Постао је ослонац одбране земље од свог увођења 2011. године.

Напајају га ракетне батерије које се могу бранити од минобацачких напада и ракета попут оних које су лансиране са палестинских територија.

Осетљиви радар детектује надолазећи метак удаљен од четири до 70 километара и предвиђа његову путању и тачку удара. Контролни центар обрађује те информације и повезује се са лансером који испаљује пројектил да уништи метак. Систем је дизајниран да реагује само на пројектиле који представљају претњу, посебно по насељена места.

Куполу је развила израелска компанија “Рафаел адвансд дифенз системс”, али се од 2011. године пројекту прикључио амерички “Рајтеон”.

Прича о “гвозденој куполи” нашла се у фокусу и раније, током сукоба у Украјини, када је Кијев од Израела затражио испоруку тог система.

Касније је украјински министар одбране Алексиј Резников рекао да држави ипак није потребан овај противракетни штит, будући да  је, како је устврдио, конструисан за одбрану од пројектила мале брзине и малог удара “створених у гаражама”, те је као такав неефикасан против балистичких и крстарећих пројектила.

?>