РТ Балкан анализа: За кога би „Турски ток“ могао бити спас, ако Украјина забрани транзит руског гаса

Транзитна рута кроз Украјину и европски крак „Турског тока“ сада су једине две преостале цеви којима гас доспева у централну и западну Европу. Мале су, међутим, шансе да буде обновљен споразум Москве и Кијева који истиче крајем децембра, што би значило да ће потрошачима остати само једна траса, чији капацитети од око 15 милијарди кубика не могу да задовоље потребе европских земаља.

Мађарски министар спољних послова Петер Сијарто је изјавио да гасовод „Турски ток“ може да помогне европским земљама у снабдевању енергентима уколико Украјина одбије да продужи транзит гаса из Русије. Он је на Међународном гасном форуму у Санкт Петербургу (СПИГФ), подсетио да је пре неколико година изграђена та алтернативна рута, која преноси гас од Русије до Турске, преко Србије све до Мађарске.

Коме је „Турски ток“ алтернатива?

Тренутни уговор о транзиту између украјинске државне енергетске компаније „Нафтогас“ и руске компаније „Гаспром“ договорен је крајем 2019. године, када је европска енергетска гасна мапа изгледала потпуно другачије. У међувремену су европске земље покушале да смање зависност од руског гаса, али Аустрија и Словачка су тренутно најважнији купци. Губитак украјинске руте могао би да изазове нестабилност на европским тржиштима.

Гасовод „Турски ток“ чине два подморска цевовода дужине 930 километара, који се протежу од Русије до Турске преко Црног мора, и два засебна копнена крака, од којих је први дугачак 142 километра, а други 70 километара.

Укупан капацитет гасовода је 31,5 милијарди кубних метара гаса. Први крак, капацитета 15,75 милијарди кубика, намењен је за снабдевање купаца у Турској, а други, с капацитетом од још 15,75 милијарди метара кубних, „Балкански ток“ транспортује руски гас даље преко Бугарске за Европу.

У Мађарску је 2022. године испоручено 4,8 милијарди кубних метара гаса „Турским током“ и његовим продужетком кроз Бугарску и Србију. Како је навео Сијарто, ова количина је порасла на 5,6 милијарди кубних метара у 2023. години.

Председник Скупштине Удружења за гас у Србији Војислав Вулетић каже за РТ Балкан да Мађарска може део својих потреба да задовољи из „Балканског тока“, али да Европа не може да добије неке значајне количине гаса из овог правца.

„Капацитет ‘Балканског тока“ има око 15 милијарди кубних метара. Бугари узму нешто мало, ми узмемо око две милијарде, а Мађарска је много већи потрошач гаса од нас и она је главницу добијала преко Украјине. Ако се прекине тај доток гаса, мислим да Европа неће моћи нешто много да добије из ‘Балканског тока’, јер Бугарска, Србија и Мађарска већ добијају знатну количину, а капацитет гасовода је ограничен. Моћи ће неколико милијарди, можда две или три. То би можда значило мало за Словачку и Аустрију, али иначе за Европу тешко да би та количина могла да буде задовољавајућа“, каже за РТ Балкан Војислав Вулетић, председник Скупштине Удружења за гас у Србији.

За Мађарску можда има гаса, за остале тешко

Он указује да је Европа велики потрошач, а да је „Балкански ток“ ипак ограниченог капацитета да би нешто значајно могло да се пошаље у земље ЕУ.

„Мађарска би могла одређену количину да компензује, али питање је да ли би могла да потпуно задовољи потребе свог тржишта. То зависи и од инфраструктуре њиховог гасоводног система и тога колико је компатибилан са оним који долази из правца Украјине. Постоји та главна цев из правца Србије, али је питање да ли се гас из ње може спровести ка потрошачима који сада гас добијају из правца Украјине, јер оно што долази из те земље није повезано са ‘Балканским током’, тако да је то мало компликовано“, сматра Вулетић.

Он објашњава да је транзитна такса на хиљаду кубика на 100 километара три динара и њена висина зависи од количине гаса који пређе преко наше територије, односно кроз гасовод који је кроз Србију дуг око 400 километара.

„Цена транзита зависи од тога колико гаса годишње повуку“, каже Вулетић.

Стручњак за енергетику Милош Здравковић каже за РТ Балкан да су државе које су на траси „Турског тока“ безбедне и да могу сигурно још неке додатне количине да добију.

„‘Турски ток’ не може да буде алтернатива. Потрошња гаса у Европи је на нивоу од минимум 350 милијарди кубика из увоза, док око 200 милијарди обезбеде из домаће производње. Потребе за гасом у Европи расту на нивоу од око четири одсто на сваких пет година, јер пресушују налазишта у Северном мору, а ЛНГ-а осим што је скупљи, нема довољно. Цела флота танкера који постоје на свету не може да надомести руски гас, а свакако неће сви танкери да снабдевају само Европу. То што је Аустрија најавила да ће одустати од руског гаса до 2027. године се граничи са научном фантастиком. Може да се каже да Европа жели потпуно да одустане од гаса, али да руски замени из неког другог извора, то није опција“, сматра Здравковић.

„Блумберг“ је објавио да званичници Европске уније покушавају да испреговарају наставак коришћења украјинске инфраструктуре за транзит природног гаса и да би ЕУ радије да купује гас од Азербејџана уместо од Русије, а да га увози преко инфраструктуре Украјине. Транзит је важан и Украјини и Европи, јер би у случају потпуног прекида снабдевања, Кијев остао без прихода од транзитне таксе, који је 2021. износио милијарду долара. Зато покушава да обезбеди замену, односно да се наметне као транзитна рута за гас из Азербејџана.

Међутим, како наводи „Блумберг“, гасовод Азербејџана до ЕУ је већ у пуном капацитету, а могући споразум би зато могао изгледати као замена, са Русијом која обезбеђује „азербејџански“ гас ЕУ, док Азербејџан шаље „руски“ гас негде другде, омогућавајући блоку да одржи привид „трговинског ембарга против Москве“.