РТ Балкан анализа стања на фронту: Руси прелазе у офанзиву, проблеми Украјине са мобилизацијом

Након дефинитивног неуспеха „украјинске контраофанзиве“, која је довела до катастрофалних губитака нападача у људству и техници, Оружане снаге РФ покренуле су низ офанзива на тактичком и оперативном нивоу. Тако су у протекла два месеца руске снаге успеле да врате део територија изгубљених током лета, уз истовремено напредовање на деловима фронта где су се до скоро водили окршаји ниског интензитета.

На скорашње успехе утицали су поменути губици непријатеља, све мања подршка Запада (барем када су испоруке наоружања у питању), као и све већи проблеми са мобилизацијом и моралом украјинских војника.

Због тога постоји велика вероватноћа да ће у једној од неколико тачака, на којима се тренутно воде најжешћи сукоби, доћи до пуцања фронта и евентуалног пробоја руских трупа већих размера. Са друге стране, непријатељске снаге настоје да одрже сопствени имиџ, тачније слику о томе да „контраофанзива“ и даље траје, што се показало изузетно штетним по живот људи на терену.

Херсонски и Запорошки правац – десанти и враћање изгубљеног

Као и до сада у Херсонској области украјинске трупе су бројним десантима, тј. форсирањем реке Дњепар и заузимањем острва покушале да створе мостобран на његовој источној обали и одатле покрену офанзиву у дубину територије, а све са циљем одсецања Крима од остатка руских територија.

Прва фаза овог плана пошла им је за руком крајем октобра, када је део украјинских снага успео да окупира и утврди се у селу Кринки. Ипак, здруженим дејством оклопно-механизованих, пешадијских и јединица артиљерије, уз константне ударе авиона Ваздушно-космичких снага, до средине децембра већина села је враћена под контролу руских снага. Остаје непознато да ли и колико непријатељских трупа се и даље налази у централном делу Кринкија, будући да су се готово сви покушаји слања појачања завршили потапањем десантних чамаца.

Такође, услед још једног неуспеха појавиле су се информације како је заправо циљ ове операције био одвлачење пажње и људства руске војске са других делова фронта. Чини се ипак је вероватније реч о погубном пропагандном подухвату украјинског политичког и војног врха, а све ради одржавања наратива о континуитету „контраофанзиве“ и добијања војне помоћи са Запада.

Са друге стране, на Запорошком фронту руске трупе успеле су да врате добар део територија око Роботина и Вербова и учврсте своје положаје у рововима „Суровикинове линије“.

Доњецки правац – јесење жариште сукоба

Војска Руске Федерације је у широј околини града Доњецка остварила напредак на три места и то у Новомихајловки, Марјинки и Авдејевки. Наиме средином децембра руске трупе успеле су да заузму положаје у околини Новомихајловке, највише северно од ње и тако се приближе селу Победа са источне стране.

Додатно, 25. децембра истурене јединице утврдиле су се у јужном делу Новомихајловке, а делује да је један од циљева на овом правцу ослобађање индустријског града Констатиновке, односно пресецање пута О0532 који води све до Угљедара.

Нешто северније, почетком децембра јединице на терену ослободиле су сада већ разрушену Марјинку, град за који се битка водила и 2015, а настављена почетком СВО. Званична потврда о ослобођењу стигла је 25. децембра у саопштењу министра одбране РФ Сергеја Шојгуа, док је украјинска страна тј. Валериј Залужни након првобитног негирања, дан касније у извештају објавио да су се „украјинске снаге повукле из Марјинке, утврдиле на периферији, а на неким местима и даље од ње“.

За сада руска војска напредује у правцу наредног насеља Георгијевке, западно од Марјинике дуж пута О0510. Ипак, најзначајнија битка у овом делу фронта води се у и око Авдејевке надомак самог Доњецка, коју украјинске трупе користе за гранатирање главног града ДНР од 2014. године.

Главни правци напада усмерени су ка селу Северное, југозападно и местима Степовое и Бердичи северозападно од Авдејевке, са циљем пресецања кључних комуникација и стављања украјинске групације у граду у потпуно окружење.

Како би избегла потпуну катастрофу, команда Оружаних снага Украјине послала је појачање од 20.000 људи, што је делимично успорило, али не и зауставило руско напредовање.

Остаје нејасно да ли у случају Авдејевке бити примењена иста тактика као у Артјомовску, или ће се наставити са настојањем одсецања непријатељског контингента, будући да овај град има свега један већи пут за допремање наоружања, опреме и залиха под украјинском контролом.

Артјомовск и околина

Након вишемесечне дефанзиве руских трупа у овом сектору, покренуте су нове офанзивне операције са циљем враћања изгубљених територија у непосредној околини Артјомовска и унутар Клешејевке и Андрејевке.

У потоња два села, јединице руске војске успеле су да се утврде у северним деловима, као и на узвишеним положајима западно од Клешејевке што им даје значајну тактичку предност. Када је у питању сам Артјомовск, напади се одвијају у правцу Иванивског и Калиновке, као и дуж пута О0506 који води до града Часов Јар следећег већег утврђења на овом делу фронта.

Дакле, за три недеље борбе руске снаге у околини Артјомовска успеле су не само да се врате на линију од маја када је град ослобођен, већ да је пређу и наставе са ослобађањем места попут Богдановке. Поређења ради, украјинским трупама је за заузимање мање-више исте територије било потребно неколико месеци током „контраофанзиве“.

Лугански и Харковски правац и нови талас мобилизације

У ове две области није било значајних територијалних промена и углавном се воде позиционе борбе, имајући у виду да је фокус пребачен на остале описане правце. Овакво стање могло би се ускоро променити, уколико се узме у обзир чињеница да су украјинске снаге претрпеле огромне губитке, чему у прилог говори и процена да је за попуну нових јединица потребно мобилисати око 500.000 људи.

Због тога је Врховној ради предложен нацрт новог закона према коме би се старосна граница за мобилизацију са 27 померила на 25 година. Међутим, поједини извори наводе да се у истом документу налазе и одредбе према којима ће и особе са одређеном врстом инвалидитета такође бити подложне мобилизацији.

Oву информацију потврдио је члан комитета за Националну безбедност, одбрану и обавештајне послове Врховне раде, Вадим Ивченко у изјави да „генералштаб настоји да из категорије неспособних за војну службу уклони особе са инвалидитетом друге групе (категорије)“.

То значи да ће људи са инвалидитетом друге и треће групе пролазити кроз војну евиденцију и бити подложни мобилизацији, а познато је да у трећу групу између осталог спадају особе без једног ока, бубрега, плућног крила, са парализом и нижи од 130 цм.

Нешто слично може се наслутити из изјаве главнокомандујућег Оружаних снага Украјине Валерија Залужног, у којој се наводи да је „постигнут договор да у законодавству остану само две категорије: војно способни и неспособни за службу“; односно да се укине термин „делимично способан“. Украјински генерал навео је и „да способност за војну службу утврђује медицинска комисија, а не инвалидитет сам по себи“.

Уколико украјински парламент усвоји предложени закон, то ће недвосмислено показати да су процене Министарства одбране РФ о катастрофалним губицима непријатеља биле тачне, али и послужити као индикатор да Украјина не може још дуго издржати сукоб са Русијом.