РТ Балкан анализа стања на фронту: Пада Њујорк, стабилизован фронт у Курској области

У протеклих месец дана у зони Специјалне војне операције догодило се неколико битних догађаја и забележена су значајна померања линије фронта у неколико праваца.

Пре свега, 6. августа украјинска војска је покренула изненадни напад на Курску област Руске Федерације када су најпре извиђачко-диверзантске, а потом и механизоване јединице прешле руско-украјинску границу и извршиле напад на слабо брањена села и линије одбране у пограничним деловима ове области.

За неколико дана, поједине истурене извиђачко-диверзантске групе продрле су 35 до 40 км у дубину руске територије, а напад се одвијао на три кључна правца – ка Кореневу, Љгову и Суџи, док су поред тога извођене и мање операције ради ширења фронта и осигуравања бокова главних праваца напада.

Оружане снаге Руске Федерације успеле су потом да мање-више стабилизују линију фронта, а даљи продор украјинских јединица је готово онемогућен.

Главни разлог за овакав развој догађаја огледа се у томе што украјинска војска није успела да организује адекватну логистичку подршку за извиђачко-диверзантске и механизоване јединице које су се брзо кретале, будући да су линије снабдевања постале предугачке, а самим тим и изложене нападима руске артиљерије и авијације.

Брзом реакцијом, руска војска је уз помоћ беспилотних летелица, ракетних система и борбених авиона, уништила на десетине украјинских оклопних возила, артиљеријских средстава, укључујући три ХИМАРС-а и нанела тешке губитке непријатељу. Након готово две недеље од упада у Курску област, украјинска војска под окупацијом држи око 30 насеља, углавном села и један мањи град, Суџу.

Такође, и даље није јасно шта је циљ ове операције, а у јавности постоје спекулације да Кијев жели да успостави контролу над мерном станицом гасовода надомак Суџе или чак над Курском нуклеарном електраном.

Истовремено, бројни војни експерти тврде да је циљ упада на територију РФ скретање пажње са дешавања у зони СВО, као и покушај да се део руских снага са других делова фронта, првенствено Доњецког, пребаци у Курску област.

У томе је украјинска војска остварила само делимичан успех, јер иако појачања јесу веома брзо транспортована на овај део фронта, она нису допремљена из ДНР, већ из суседне Белгородске и других области у оквиру РФ.

Део украјинске војске који се сада налази у Курској области има неколико опција – да покуша даље продоре, што је мало вероватно због немогућности допремања веће количине муниције и горива услед руских удара, да се укопа и изгради утврђене положаје како би покушао да задржи окупиране територије, или да се повуче и прогласи још једну „победу“. Првенствено пропагандну.

Сличан упад покушан је и у Белгородској области, међутим због боље припремљене линије одбране и већег бројног стања јединица руске војске у овом делу Русије, напад је одмах одбијен, а украјинска војска се повукла уз велике губитке.

Дешавања на Торецком правцу и пад Њујорка

И док су очи светске јавности и медија углавном усмерене на Курску област, Оружане снаге Руске Федерације настављају сопствена офанзивна дејства и потискивање непријатељске војске на готово свим деловима фронта. Као и током претходне анализе објављене крајем јула, два кључна правца за руску војску су Торецки и Покровски.

Подсећања ради, почетком јула, руска војска је активирала још један правац у зони СВО – Торецки. У питању је град надомак Горловке у ДНР, а стање на овом делу фронта се није мењало од 2014. године. Напад на Торецк је покренут са две стране – са истока из правца Горловке и са југа из правца села Троицкоје, преко Јурјевке и Њујорка са југа.

До краја јула руске снаге успеле су да ослободе Пивденоје и Шуми, а током августа ослобођено је и Железноје. Борбе се тренутно воде у Дружби и Пивничном, као и на источним и југоисточном ободима Торецка.

Још већи успех постигнут је на јужној страни, па је током јучерашњег дана руска војска ослободила скоро читав Њујорк и покренула напад на суседну Нелеповку, док су украјинске снаге потиснуте и из „џепа“ између Њујорка и Широке Балке, а мањи напредак забележен је и на западном боку.

Главни циљ операције на овом делу фронта, након ослобађања Торецка, јесте напредовање ка Константиновки, док се истовремено очекује да ће јединице које се боре у Часовом Јару, у чијој околини није било померања од краја јула, након његовог ослобађања покушати да пресеку ауто-пут Х-20, који спаја Славјанск и Краматорск са украјинским трупама у централном делу ДНР.

Покровски правац

Као и током претходног периода, делује да руска војска највише напора улаже на Покровском правцу, чему у прилог говоре остварени успеси. Наиме, од протекле анализе када су наистуреније руске јединице ослободиле село Прогрес, направљен је продор од око 11 км ка Красном Јару надомак Гродовке и Николајевки у правцу Селидова.

Током офанзивних дејстава на овом правцу од краја јула, Оружане снаге РФ ослободиле су Тимофејевку, Лисично, Свиридоновку, Новоторецко, Ивановку, Весјоло, Журавку, Орловку, Сергејевку, Желано, Новожелано, Николајевку, Заветно, Межево, Скучне, док се борбе тренутно воде у Крутом Јару, суседном Краном Јару надомак Гродовке, Новогродовки и у Камишевки.

Разлог за брз продор руских снага на овом делу фронта, након тешких борби за Авдејевку и њену околину, лежи у томе што украјинска војска иза Авдејевке више нема толико добро припремљених, квалитетних утврђења и линија одбране као што је био случај у овом индустријском граду, који је утврђиван од 2014. године.

Стога се поједине руске јединице сада налазе на око 12 км од центра Покровска, што значи да ће се након консолидације нових положаја овај град наћи у домету артиљерије руске војске. Такође, руске јединице су се током својих напада углавном кретала уз пругу која се налази на благом узвишењу, што им је давало предност при извиђању и навођењу артиљеријске ватре.

Нешто јужније, руске снаге су у августу оствариле мањи напредак ка Водјану и Константиновки (не треба је мешати са истоименим градом у Краматорском округу), али за сада није било већих померања фронта.
Значај Покровска

Разлог због кога Оружане снаге РФ придају толики значај овом граду у ДНР јесте то што је Покровск кључно логистичко чвориште украјинских снага у овом делу Украјине. У питању је град који је добро повезан са Константиновком (у Краматорском округу), Краматорском и Славјанском, као и са Павлоградом и Дњепропетровском.

Кроз Покровск, поред пруге и бројних мањих путева, пролази и аутопут М30, део међународних, тј. европских аутопутева Е50, Е40 и Е584. Управо М30 повезује Покровск са Павлоградом и даље Дњепропетровском, а уједно је и главни пут који повезује Доњецк и читаву ДНР са Кијевом.

Украјинске снаге овај пут користе као главну линију за снабдевање својих снага у Донбасу, будући да у кратком року могу допремити неопходне залихе муниције, наоружања и горива до својих јединица у свим деловима ДНР под њиховом контролом.

Такође, иза Покровска готово и да не постоје утврђења, као ни добро припремљена линија одбране украјинске војске. Уколико Кијев, неким чудом, у међувремену не изгради утврђену линију у равницама иза Покровска, напредовање руске војске ће се додатно убрзати по заузимању овог стратешки важног града.