РТ Балкан анализа стања на фронту: Где Руси напредују највише

Док руске снаге ослобађају све више територије из дана у дан, украјинска војска узвраћа гранатирањем градова и убијањем цивила

Јединице Војске Руске Федерације распоређене у зони Специјалне војне операције су од почетка јануара на готово свим правцима оствариле неколико успеха на тактичком нивоу.

 

Да руске снаге напредују, коначно је признао и генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг, који је са говорнице Светског економског форума у Давосу на питање да ли Украјина и даље побеђује или једноставно не губи одговорио:

 

„Ситуација на ратишту је изузетно тешка. Русија тренутно активно напредује на многим фронтовима и, наравно, велика офанзива коју су Украјинци извели прошлог лета није дала резултате којима смо се сви надали… Никада не треба да потцењујете Русију.“

 

Разлог за овакав развој догађаја од почетка 2024. године је исцрпљеност украјинске војске, изазвана катастрофалним губицима претрпљеним током поменуте „велике офанзиве“.

 

Са друге стране, руске снаге су интензивирале ударе из ваздуха – нарочито по циљевима, тачније објектима и постројењима украјинског војноиндустријског комплекса у дубини територије. Стога Кијев није у стању да поправи старо или произведе ново наоружање, а истовремено пакети помоћи из САД и ЕУ су и даље под знаком питања.

Све ово пратило је и константно одлагање усвајања новог закона о мобилизацији у Врховној ради, упркос апелу врха украјинске војске да је неопходно мобилисати још 500.000 људи.

 

Тако док руске снаге ослобађају све више територије из дана у дан, украјинска војска узвраћа гранатирањем градова и убијањем цивила, а последњи већи напад забележен је у Доњецку. Том приликом погинуло је 28 цивила, а више од 30 је рањено.

 

Херсонски и Запорошки правац

Након низа покушаја десанта мањих размера и успостављања мостобрана на десној обали Дњепра изведених током јесени, украјинска команда је одустала од ове самоубилачке тактике.

 

Ипак, један мањи део припадника украјинске морнаричке пешадије и даље се налази у селу Кринки, а територија под њиховом контролом је од почетка јануара драстично смањена. Будући да су положаји кијевских трупа константо изложени артиљеријским, ракетним и нападима једрећих авио-бомби, а само село готово сравњено са земљом, упитно је да ли и колико украјинских маринаца се и даље налази тамо.

Њихов положај отежало је и делимично замрзавање Дњепра, јер су чамци са појачањима, опремом, храном и медицинским залихама због спорије брзине кретања постали лака мета за оператере руских малогабаритних дронова.

 

Што се тиче Запорошког дела фронта, на њему нису забележене веће борбе од почетка нове године, а познато је да су руске снаге успеле да врате део ровова јужно од Роботина и западно од Вербова.

 

Доњецки правац и судбина Авдејевке

Веће борбе и напредак руске војске на Доњецком правцу забележени су на три места: западно од ослобођене Марјинке, у зони између Пескија и Первомајског и наравно у Авдејевки.

 

Из Марјинке руске јединице крећу се уздуж пута О0510, у правцу суседне Георгијевкем, у којој су заузеле положаје на њеним источним обронцима. Слична је ситуација и у Первомајском, јер су се руске снаге позиционирале у јужном делу периферије овог места.

 

Наравно као и током јесени најжешћи окршаји воде се око и у самој Авдејевки – граду од огромног стратешког значаја за обе стране.

 

У питању је најутврђенији град у зони СВО, у ком су украјинске снаге градиле фортификације, подземне објекте, системе ровова и бункере од 2014. године, и који уједно представља последњи већи бастион на овом делу фронта. За руску војску је ослобађање Авдејевке од кључног значаја, јер су Украјинци у последњих девет година ово место користиле за нападе на оближњи Доњецк.

 

Главни правци напада руских снага су до скоро били усмерен ка селима Северное југозападно, Степовое и Бердичи северозападно од Авдејевке, са циљем пресецања кључних комуникација и изолације украјинске групације у граду.

Међутим почетком јануара фокус напада преусмерен је на јужни и југоисточни део града, где су након заузимања ровова и утврђења јединице руске војске направиле пробој и сада се налазе у стамбеним четвртима на југу Авдејевке.

 

Поред тога, борбе се воде на северним и североисточним обронцима града, где су руске снаге, такође, заузеле неколико мањих насеља. Уколико се напредак настави истим темпом, а украјинска команда не буде имала довољно људи и средстава да пошаље као појачање борцима унутар града, Авдејевка би се ускоро могла наћи под руском контролом.

 

Околина Артјомовска, Луганск и Харков

Западно и јужно од Артјомовска, линија фронта протеже се од средине Богдановке до Ивановског, и даље ка Клешејевки и Андрејевки која је под руском контролом. У ширем рејону, североисточно од Артјомовска руске јединице ослободиле су село Весјолое, о чему је већ било речи.

 

Највећи успех када су у питању Лугански и Харковски део фронта, руске снаге оствариле су у околини села Кромалне на граници између две области. Такође, забележено је и приближавање јединица руске војске селу Котљаровка у Харковској области.