Док је Србија годинама чамила у чекаоници за Европску унију, геополитички земљотреси у свету од тог блока направили су организацију из које се бежи, уместо да се ка њој трчи. Паралелно, док су се урушавале институције некада значајне политичке „чивије“ а њен углед у свету пропадао јер се све мање усуђивала да изађе из јарма Вашингтона, Глобални југ понудио је, по свему судећи, много праведнију и моћнију организацију – БРИКС.
„Ми то гледамо из угла ‘БРИКС као алтернатива ЕУ,’ док из угла читаве планете, управо БРИКС постаје центар свега. Каква ЕУ? Њих не интересују ни ЕУ, а ни Америка, осим у смислу у коме она представља опасност као агресивна структура. БРИКС није конкурент било коме, већ се позиционира као нови квалитет. БРИКС се не ствара да би доминирао, већ да би одбранио темељне вредности међународне сарадње“, истиче у разговору за РТ Балкан економиста Бранко Павловић.
БРИКС је, према његовим речима, окренут развоју односа са државама које желе да се развијају на праведнији начин. А тај развој огледа се у читавој лепези односа – није у питању само трговина, већ и финансије и наука и технологија и безбедност (антитеротистичка јер БРИКС још увек нема војну компоненту). Организација инсистира на поштовању међународног права, а како додаје наш саговорник, поставља и нове заједничке финансијске институције и покреће дедоларизацију.
„БРИКС за четири милијарде људи из држава које су му чланице и желе да му се придруже, представља модел како свет може да изгледа. БРИКС постаје центар света лагано развијајући институције које могу да изнесу једну фер и нормалну сарадњу у којој не мора неко да изгуби да би онај други добио, већ у коме можемо сви да се развијамо“, указује наш саговорник.
Павловић напомиње да је БРИКС у многоме сличан некадашњем Покрету несврстаних – заснива се на сарадњи, разумевању, уважавању различитих интереса, апсолутном поштовању суверенитета и немешању у унутрашње односе других држава.
Павловић кратко сумира зашто је БРИКС много надмоћнији над овом европском организацијом једноставно питајући: „Да ли иком ЕУ делује као организација која допушта да свако у складу са својим културолошким обрасцем, историјом, традицијом организује политички систем у својој земљи како би желео?“.
Еластичност у одлучивању и равноправност
О сличним предностима за РТ Балкан говори и новинар Борислав Коркоделовић:
„БРИКС, није командна структура попут ЕУ, Г7 и НАТО-а. У БРИКС-у влада вишегласје, што може да буде и проблем, али ту сваки учесник може бити на добитку, за разлику од западних структура у којима су водеће некадашње колонијалне силе. Такво окружење није природно Глобалном југу, већини, некадашњем колонизованом, поробљиваном свету који тежи суверености или је суверен“.
БРИКС, према његовим речима даје „еластичност у одлучивању“ и у тој организацији су државе, без обзира на величину привреда или територија, као и број становника – равноправне у одлучивању.
Уз то, како напомиње наш саговорник, значајна су и „оруђа“ БРИКС-а попут Шангајске организације за сарадњу, кинеског пројекта „Појас и пут“, Евроазијске уније на челу са Русијом, као и АСЕАН-а (све њих чине државе чланице БРИКС-а). Све ове организације дају нове могућности и отварају додатне аспекте сарадње чланица.
„Интересантан је пример Турске, као чланице НАТО-а која у исто време жели да буде члан БРИКС-а, јер увиђа све недостатке вишедеценијског пута у ЕУ као и мањкавости које носи чланство у НАТО-у“, указује наш саговорник.
Србија која је још од Светозора Марковића „и Исток и Запад“ и која је један од оснивача Покрета несврстаних, према мишљењу наших саговорника, и по својој историји и по „вокацији становништва“ припада глобалној већини односно Глобалном југу, сматра Коркоделовић.
„Ми смо мост између Истока и Запада, а будућност је у БРИКС-у и организацијама које оличавају глобалну већину“, истиче наш саговорник.
Незаустављив развој без условљавања
Дипломата Зоран Миливојевић подвлачи како је БРИКС „незаустављив“. Наглашава како је проширени БРИКС већ превазишао Г7 која је симбол доминације колектвног запада на економском плану.
„БРИКС чине земље будућности које имају развојне потенцијале које други немају. Реч је о најмногољуднијим земљама за свим неопходним ресурсима за будући развој“, истиче наш саговорник.
Организација функционише без условљавања, а о томе колико је тако нешто значајно говори и чињеница што БРИКС са захтевима за пријеме обухвата две трећине човечанства.
„ЕУ не може да парира БРИКС-у ни у економији ни било чему другом. Она је пред озбиљним реформама и у сенци политике Вашингтона тако да нема неопходан суверенитет, и политички интегритет да на глобалној сцени поново буде четврти фактор, поред Вашингтона, Москве и Пекинга. Зато ЕУ мора сарађивати са БРИКС-ом ако жели да на глобалној сцени буде фактор у одлучивању“, наглашава Миливојевић.
Србија, подсећа он, већ има стратешко партнерство са две чланице БРИКС-а а то су Русија и Кина.
„Без обзира на објективне околности које Србији сада диктирају оријентисаност ка ЕУ, што због окружења, што због економске међузависности, она се ипак не одриче комуникације са најзначајнијим земљама БРИКС-а. По својим вредностима Србија већ партиципира у БРИКС-у. Тиме што не уводи санкције Русији и не редукује односе с Кином, индиректно је повезана и са БРИКС-ом, а те везе Београду, не пада на памет да квари“, закључује Зоран Миливојевић.