РТ Балкан анализа: Шта ће бити са Тајваном након избора?

Нови председник Тајвана неће бити радикалнији када је у питању жеља за отцепљењем јер ни САД не желе да дође до такве ситуације, нарочито у временима када су Американци веома ангажовани на бар два фронта, сматра новинар Борислав Коркоделовић

Нови председник Тајвана, кандидат владајуће Демократске прогресивне партије (ПДП), Лај Чинг Tе, мораће да буде много опрезнији у политичким наступима него његова претходница Цај Ингвен, с обзиром да се на изборима показало да је број оних који гласају за кандидата ПДП значајно опао, изјавио је за РТ Балкан новинар Бранко Жујовић.

Наиме, ПДП, који се прилично радикално залаже за независност и промену националне супстанце острва, добио је око три милиона гласова мање него што је Цај Ингвен добила на изборима који су одржани пре четири године.

ПДП је однео око 40 одсто гласова, а преосталих 60 одсто отишло је кандидатима десничарске партије Куоминтанг (која ни једном запетом не доводи у питање политику „једне Кине“) и Народне партије.

Жујовић наводи да је тајванска Народна партија опција између Куоминтанга и ПДП, а да њихов лидер који је био трећи кандидат на изборима, „није човек који се у потпуности залаже за независност“.

„У збиру можемо рећи да су људи на Тајвану гласали за политичке опције које се не залажу за независност острва. Зато верујем да ће нови председник морати да буде обазривији у политичким наступима“ оцењује наш саговорник.

Кандидат Народне партије Ко Вен-же је неко ко се са својом странком на политичкој сцени острва појавио 2019. година, а пре тога је био градоначелник. Како објашњава Жујовић, они су заузели, српским политичким речником, аутономистички став, али нису до краја за независност.

„Нови председник ће морати да води рачуна, имајући све то у виду, као и чињеницу да Куоминтанг не доводи у питање политику ‘једне Кине’. Ко Вен-же, који је сада језичак на тој ваги, је заправо изнео низ критика на рачун политике досадашње председнице, тврдећи да се она сувише ослањала на Сједињене Америчке Државе и Јапан, и да је таквом политиком доводила у питање безбедност острва. То је веома занимљиво и важно“, додаје Жујовић.

Сукоб у вези са Тајваном „лако би могао да доведе до краја света какав знамо“

Када су у питању парламентарни избори, релативну већину је добио Куоминтанг – 53 места у парламенту. ПДП има нешто мање, 50 или 51 мандат, а Народна партија осам.

Жујовић оцењује да је тешко рећи да ће сада, након избора, парламент тако лако подржавати политику председника, као што је до сада био случај са апсолутном већином.

Наш саговорник истиче да би сукоб у вези са Тајваном „лако могао да доведе до краја света какав знамо“, имајући у виду сукоб у Украјини и чињеницу да се ради о прокси-сукобу упереном против Русије.

„Међутим, не видим да је то тренутно могуће, осим ако САД не начине неки изненађујући потез у Јужном Кинеском мору, па испровоцирају Кину. Ја мислим да Кини, дугорочно, одговара овај распоред на Тајвану, јер је политика која се залагала за апсолутну независност, и промену културне и цивилизацијске структуре, добила мањинску подршку. Кини, ипак, овакав распоред снага не одговара апсолутно, али не угрожава идеју о постојању ‘једне Кине’ и једне државе са два политичка система“, додаје Жујовић.

Влада мале држава у Микронезији, Науру, саопштила је данас да ће прекинути дипломатске односе са Тајваном и признати Кину, а Жујовић истиче да можемо очекивати даља повлачења признања у корист Кине.

„Очигледно је Кина одиграла и припремила то повлачење признања, и вероватно у договору са државом Науру, сачекала да избори прођу како би то објавила. Можемо очекивати даља повлачења признања, али морамо имати у виду да су преосталих 11 држава јако мале и ретко ко би из прве успео да их пронађе на мапи. Ради се о сателитима САД и мислим да се може десити да још понека држава у догледно време повуче призанања, али то више није важно јер те земље немају специфичну тежину. На пример, Хрватску тренутно не признају четири земље, што нема никакав реалан значај у међународним односима“, наводи Жујовић.

Он даље оцењује да Пекинг није претерано забринут због резултата тајванских избора, иако, истина немају пуно разлога за задовољство. Међутим, кинески интереси нису угрожени јер чврста већина не подржава тако радикалну политику.

Тајван је за Пекинг питање од највишег значаја

Новинар Борислав Коркоделовић сматра да нови председник Тајвана неће бити радикалнији када је у питању жеља за отцепљењем, јер ни САД не желе да дође до такве ситуације, нарочито у временима када су Американци веома ангажовани на бар два фронта – Украјина и Блиски исток.

„Други разлог је то што у новембру предстоје председнички избори у Сједињеним Америчким Државама и сваки председник САД, нарочито онај који нема тако велике резултате на економском плану, избегава да се ангажује споља јер то није претерано популарно ни међу значајним бројем Американаца“, каже Коркоделовић за РТ Балкан.

Он наводи да опција рата није популарна и због тога што је читав азијско-пацифички регион профитирао од тога што у овом делу света у последњих неколико деценија није било сукоба.

„Азија је економски динамо глобалне привреде, и то пре свега јер ту последњих година влада мир. То је подручје где се налазе главне економске силе – Кина, Јапан и Јужна Кореја, а и Тајван је 21. економска сила света, иако има само 24 милиона становника. Сваки рат тамо би изузетно пореметио глобалну привреду јер је Тајван највећи и најзначајнији произвођач најсавременијих чипова. У случају рата, производња би потпуно стала. Глобална привреда, од производње паметних телефона па надаље, у читавом сектору електронике била би потпуно погођена“, наводи наш саговорник.

Он подсећа да је „Блумберг“ пред изборе израчунао да би евентуални сукоб око Тајвана у првој години светску привреду коштао десет билиона долара, знатно више него што је коштао сукоб у Украјини или сукоб Израела против Палестине.

„Постоји много фактора који утичу да рат не буде решење за садашње проблеме којих ће сигурно бити, јер је Кина доста незадовољна резултатима избора, иако су они били очекивани од тренутка када је Народна партија одлучила да има свог председничког кандидата. Она је постала главни ривал некада владајућег Куоминтанга, која је једна од најстаријих кинеских политичких странака. Оног часа када две опозиционе странке нису успеле да се договоре о заједничком председничком кандидату, било је веома вероватно да ће Лај Чинг Tе победити“, истиче Коркоделовић.

Могућа нова признања у корист Пекинга

Поред државе Науру, подсећа да је и Хондурас прошле године прекинуо дипломатске односе са Тајваном, а затим их успоставио са Кином.

„Потез државе Науру је помало и симболичан, сигурно да је припреман раније, а сада објављен. Обично се ту ради о значајној економској помоћи једне или друге стране, Тајпеја или Пекинга, тако да ће тај процес, ја мислим, бити настављен. Очекујем нова признања у корист Пекинга, али не очекујем да ће се то догодити у наредном периоду, сигурно до председничких избора у САД. Кина, која је сада љута због оваквог исхода избора, радиће на новим признањима и успостављању дипломатских односа и прекидања односа са Тајваном, јер је то кинески услов за успостављање дипломатских односа – непризнавање Тајвана. Тајван и питање његове евентуалне независности су за Пекинг ‘црвена линија’ у односима са другим државама. Пекинг жели мирно уједињење Тајвана са матичном државом, али никада није рекао да неће и војно разрешити то питање“, додаје Коркоделовић.

Устав не дозвољава проглашење независности

Коркоделовић подсећа да је Тајван за Пекинг питање од највишег значаја за „обнову нације“ до 2049. године, када ће бити обележен век од оснивања НР Кине.

Он напомиње да је, чак и по важећем Уставу Тајвана, који је настао у време власти Куоминтанга, забрањено проглашење независности, јер је Куоминтанг „сматрао да је он једини представник кинеског народа са обе стране Тајванског мореуза“.

Коркоделовић наводи да постоји хипотетичка могућност да Лај Чинг Tе проба да прогласи независност, али да би у том случају морао да промени Устав.

„У Пекингу нису нимало сретни оваквим исходом јер су претходних осам година радили на даљем зближавању НР Кине са својом побуњеном провинцијом, а дали су и низ економских олакшица пословним људима са Тајвана. Кинеска провинција Фуђен, која је најближа Тајвану, добила је задатак да буде предводник даљег економског зближавња са Тајваном. Тајвански пословни људи су, нарочито у време Куоминтанга, развили пословне односе са копненим делом Кине. То је сада један од најразвијенјих економских односа које Тајван има у свету – за њега је континетални део Кине далеко највећи трговачки партнер, а то је моћно оружје Пекинга“, напомиње Коркоделовић.

Са друге стране, подсећа, Тајван се војно у потпуности ослања на САД, а „Тајван сматрају својим својеврсним носачем авиона због изузетног стратешког положаја који има – на путу од југоисточне азије ка североисточноиј азији, путу који иде ка три међу десетак привредно најразвијенијих земаља – Кини, Јапану и Јужној Кореји.

„У САД нагађају да би Кина до 2027. године могла да у толикој мери оспособи и реформише оружане снаге, да се упусти и у војно решење тајванског питања“, закључује Коркоделовић.