РТ Балкан анализа четири месеца украјинске офанзиве: „Суровикинова линија“ и даље одолева

Упркос чињеници да су још почетком септембра дошле до „Суровикинове линије“, украјинске снаге и даље нису успеле да пробију руска утврђења и остваре већи напредак на јужном бојишту

Након четири месеца украјинске офанзиве крај се не назире, а главни циљеви, Мелитопољ, Бердјанск и Мариупољ нису ништа ближе. Стога се може закључити да пресецање копненог коридора између Доњецке Народне Републике и полуострва Крим остаје немогућ задатак за украјинску војску.

Ипак, упркос изузетно малим успесима за које су Украјинци платили огромним губицима у људству и техници, према информацијама које су се појавиле крајем септембра, офанзива ће бити настављена без обзира неповољне метеоролошке прилике најављене за јесен.

Такође, као вид одвраћања пажње услед губитка иницијативе и смањења интензитета копнених операција, украјинске снаге су у више наврата извршиле нападе крстарећим ракетама по средствима и објектима руске војске на Криму. Већи део ових напада је одбијен дејством јединица противваздухопловне одбране, међутим 13. септембра оштећени су руски брод „Минск“, класе „ропуча“ и подморница „Ростов на Дону“, класе „кило“, док је 22. септембра погођено седиште Црноморске флоте.

Тада је објављена и вест да је у потоњем нападу погинуо командант Црноморске флоте, Виктор Соколов, што је демантовано након неколико дана када се поменути високи официр појавио на видео конференцији Министарства одбране Руске Федерације.

Због тога се ови напади могу окарактерисати као покушај скретања пажње са неуспеха копненог дела украјинске војске на готово свим правцима. Четвртог октобра осујећен је и покушај десанта украјинских трупа на северозападни део полуострва, уз помоћ три водена скутера и једног глисера, уништених дејством руске авијације.

Херсон, Запорожје и јужни део Доњецког бојишта

На Херсонском делу фронта, забележени су покушаји искрцавања извиђачко-диверзантских јединица украјинске војске преко реке Дњепар, како би се направили мостобрани на многобројним острвцима, као и на јужној обали под руском контролом. Најзначајнији такав случај догодио се 20. септембра када се мања формација Украјинаца искрцала у непосредној близини срушеног Антоновског моста, међутим након уочавања и дејства руске артиљерије, ова јединица се повукла. У међувремену је примећено и веће груписање украјинске војске у околини града Херсона, па није искључено да ће поново доћи до активирања овог правца.

Најжешће борбе као и до сада воде се на Запорошком фронту, тачније у реонима села Роботино, Новопрокоповка и Вербова. Током прве половине септембра, украјинске снаге успеле су да заузму Роботино и читав систем ровова јужно од села, док је западни и даље у сивој зони. Тада је између осталог, дошло и до уништавања првог тенка „челенџер 2“, о чему је већ било речи.

Након тога фокус офанзиве усмерен је на покушај пробоја „Суровикинове линије“ код Вербова и стварања ослонца у Новорпокоповки.

Када је у питању Вербов, већина борби тренутно се води око пешадијских ровова, будући да су украјинци слањем малих пешадијских тимова успели да заузму један мањи део утврђења. Са друге стране, сваки покушај слања појачања у виду оклопних возила завршио се њиховим уништавањем у међупростору дејством артиљерије и ваздухопловних снага, а једно борбено возило пешадије успело је да дође до периферије Вербова, након чега је неутралисано.

Делује да су украјинске снаге нашле начин да оклопњацима пређу преко тенковских ровова и запрека, али у недовољно великој мери како би спровеле неки озбиљнији напад, због чега највећи део оклопно-механизованих јединица држе изван међупростора.

На основну наведеног извесно је да ће „Суровикинова линија“ остати непремостива препрека за украјинска оклопна возила, поготово ако се узме у обзир велика количина падавина типична за јесењи период што ће додатно отежати, већ неповољну ситуацију за нападача.

Што се тиче Новопрокоповке, најпре је неколико украјинских извиђача-диверзаната 24. септембра дошло до периферије села, где су и убрзо елиминисани. Наредни напад уследио је 28. септембра у коме је учествовало два тенка и три борбена возила пешадије украјинске војске, али је као и претходни заустављен, па су Украјинци били принуђени на повлачење.

Почетак октобра, обележио је руски противнапад из смера Новопрокоповке ка Роботину, што је резултирало повратком појединих положаја на узвишењима и обнављању борби за ровове јужно од Роботина. Такође, на Запорошком делу фронта примећен је и повећан интензитет употребе високо прецизних вођених („једрећих“) авио бомби, којима су Вазушно-космичке снаге руске војске наносиле огромне губитке непријатељу у протеклих месец дана.

На југу Доњецке области интензитет борби је драстично смањен у односу на претходни период офанзиве и нису забележене веће територијалне промене. Највећи део борби водио се дуж линије Новодоњецк-Новомајорско-Шевченко-Павловка, а једини успех украјинских снага огледа се у уласку у Новомајорско 10. септембра из ког су потиснути два дана касније, након чега је линија у потпуности стабилизована.

Мањи окршаји забележени су северно и североисточно од села Пријутне, где су руске трупе средином септембра изгубиле одређене положаје, да би их већ крајем месеца поново ставили под своју контролу.

Такође, украјинске снаге су у првој половини септембра успеле да уђу у место Опитне, које се налази северно од Доњецког аеродрома, али су брзом реакцијом руских јединица из истог истеране. Руска војска је успела да заузме и неколико квартова у западном делу Марјинке, града око ког се борбе воде још од почетка Специјалне војне операције, али још нема поуздани информација о њеном потпуном ослобођењу.

Околина Артјомовска, Луганска и Харковска област
Највећи успех украјинских оружаних снага у протеклих месец дана забележен је у делу фронта јужно од Артјомовска, будући да су након вишемесечних борби Андрејевка и Клишивка пале 16, односно 18. септембра под њихову контролу. Оба села су у потпуности сравњена са земљом, што је између осталог и био један од разлога због ког су се руске јединице повукле из ових насеља на резервне положаје у шумским појасевима око пруге, у њиховој околини.

Поред поменутих, јединице украјинске војске приближиле су Курдјумовки и налазе се на периферији овог насеља.

Већ 20. септембра појавила се вест о пристизању појачања у виду јединица Ваздушно-десантне восјке на овај део фронта, када је уследио и противнапад на Клишивку, тачније њен северни део где се сада воде борбе. Такође, део припадници ВДВ заједно са другим јединицама распоређним на овом правцу покренули су напад у правцу Орехово-Василевке, северозападно од Артјомовска, што је резултирало заузимањем положаја унутар самог села.

На простору Луганске области није било већих територијалних промена, а борбе се и даље воде у шумском појасу око Кременаје где је дошло до првог губитка шведског тенка „стрв 122“ (Stridsvagn 122) еквивалента „леопарда 2а5“, уништеног дејством „лансета“. Нешто северније, забележени су окршаји код Новогоривке у чијој околини је руска војска заузела поједине положаје, док су украјинске снаге имале успеха око села Надија.

У Харковској области фокус сукоба углавном је усмерен на околину Синковке, а крајем септембра и почетком октобра Ратно ваздухопловство Руске Федерације извело је низ удара крстарећим, ракетама ваздух-земља и авио бомбама по мостовима преко реке Оскол и непријатељским линијама снабдевања. Циљ ваздушних напада је потпуна изолација украјинских трупа стационираних на десној обали реке и припрема за евентуалну контраофанзиву већих размера на овом правцу.